На лествици животних ситуација које изазивају највећи стрес, развод се налази на другом месту, одмах након смрти најближих особа. Утицај развода на децу је такође нешто што не смемо занемаривати и порицати. Штавише, бурни разводи могу на децу утицати озбиљно и трајно. Стога, под претпоставком да је развод неминовност, морамо се запитати шта можемо да учинимо како би деца што лакше пребродила и прихватила новонасталу ситуацију. У наставку текста, прочитајте савете како да се поставите и помогнете деци.
Дозволите детету да буде тужно и разумејте да му је тешко
Често одрасли дечју патњу приписују тражењу пажње, или сматрају да нису ни свесна шта се дешава. Грешка! Дечја осећања су врло јака, али их показују на другачији начин него ми одрасли – кроз понашање и физичке симптоме. Немојте их потцењивати и минимизирати ситуацију мислећи да ћете им тако олакшати („није то ништа страшно“). То ће их само збунити. На одраслима је да помогну деци да речима дефинишу како се осећају (а осећају се повређено, забринуто, беспомоћно…). Уколико не знају да покажу емоције и „здраво тугују“, потражите стручну помоћ. Потиснуте, заробљене емоције могу довести до озбиљнијих проблема.
Саопштите ту вест заједно и будите спремни на питања и потпитања
Тиме ћете детету ставити до знања да озбиљно схватате родитељску улогу, што ће им улити сигурност. Потрудите се да своја осећања одвојите од објашњења које дајете детету – смирено и рационално им објасните да сте се отуђили, и да је то одлука коју су донели одрасли, а да ћете за њих увек бити њихови мама и тата који их воле и ту су за све што треба. То ће умирити страшну помисао о физичкој раздвојености. Пажљиво одаберите и време када ћете им саопштити. Најбоље је да то буде када немају пуно обавеза наредних дана, и када ће бити простора за пуно питања, плакање и збуњеност. Будите увек ту за њих да им одговорите и саслушате их.
Како одрастају, низаће се нова питања и начин на који разумеју ствари. Пружајте им оне информације које су у складу са њиховим узрастом. Оно што није у складу ни са једним узрастом, јесте да ружно причате о свом доскорашњем партнеру, о прељубама, алкохолизму, финансијским проблемима… То ће их само увести у збуњеност – питаће се ког родитеља смеју да воле. Деци пружајте одговоре који имају смисла, а свој бес и тугу оставите за разговоре са пријатељима.
Будите емоционално доступни
Немојте запоставити дете због своје емоционалне растројености, оно мора да зна да сте ту за њега. Има примера и када родитељи, заокупљени грађењем новог живота, ставе своју родитељску улогу у други план. Не доводите дете у ситуацију да се бори за вашу пажњу јер би то могло да прерасте у различита ризична понашања! Ако приметите да не можете да се посветите детету на одговарајући начин због своје потиштености, у свакодневни живот укључите баку, деку, тетку, ујака и друге значајне одрасле, јер дете мора да зна да није само.
Градите слику добрих родитеља
Присећајте се лепих ствари и тренутака када сте били срећни. Деца воле да воле оба родитеља и да знају да су плод љубави. Тако ће развијати и добру слику о себи, и имати основу да одржавају добар однос са оба родитеља, без дилеме кога смеју да воле, и да ли ће, ако воле обоје, тиме повредити неког од њих.
Дете треба увек да буде добродошло у оба дома
Боравак код оба родитеља треба да буде што пријатнији. Осмислите заједничке активности и што квалитетније испуњавајте заједничко време. Ако дете пожели да, на пример, оде код тате и пре предвиђеног викенда, немојте му то ускраћивати и строго се придржавати судских одлука уколико то неће значајно пореметити свакодневне обавезе. Све то ће уверити дете да се оба родитеља добро носе са новонасталом ситуацијом и да брига о њима не изостаје.
Направите договор око васпитања
Често се дешава да одрасли за своју повређеност користе децу како би „вратили“ и инатили се свом бившем партнеру, или како би придобијали наклоност детета. Тако, један родитељ може захтевати да се домаћи уради чим се дође из школе, док када је дете код другог родитеља домаћи остане неурађен. Један родитељ може поставити правило да се из града долази у одређено време или да се за компјутером проводи пола сата дневно, док је код другог време неограничено. Родитељи морају бити доследни, за већину питања успоставити иста правила и своје фрустрације оставити по страни када су у питању деца! И деци ће бити лакше када не морају изнова да се прилагођавају и процењују ситуацију
Разумејте да дете има право на свој живот
Са одрастањем и уласком у адолесценцију деца почињу да се осамостаљују. Родитељима може тешко пасти то што ће, ионако ограничено време које имају на располагању са дететом, почети још више да се скраћује. Дете ће, на пример, имати потребу да остане преко викенда код родитеља са којим живи како не би пропустило рођендан код друга или другарице из краја. Разумејте то, прилагођавајте се и правите компромисе. Инсистирањем на заједничком времену само ћете одгурнути дете од себе. Дајте деци простора да граде свој живот.
Немојте прерано упознавати дете са новим партнерима
Детету треба доста времена да се навикне на саму чињеницу да су се родитељи развели и да прихвате нов начин живота. Већина деце то никад суштински и не прихвати, па и као одрасли људи често дефинишу да им је највећа жеља била и остала да имају оба родитеља под истим кровом. Немојте им додатно отежавати ту фазу и чињеницом да су ту већ и неке нове особе којима треба да се посветите и са којима ће делити вашу пажњу. Посебно их немојте оптерећивати неозбиљним везама. Реакције на нове партнере ће бити различите, и имајте разумевања за то.
Како би дете што боље обрадило и прихватило читаву новонасталу ситуацију, као и сву збрку осећања која је прате, не занемарујте значај психолошке подршке. Биће вам захвална на томе када одрасту – на томе што су имала са ким да причају и ко да их разуме.
Мр Анђела Златковић, дипл. дефектолог – специјални педагог, Ваш психолог тим