Кад је ова моја новопронађена сврха направила читаву збрку, прерасподеливши делове мене онакве каква сам раније била, како би се направило места за ову нову, огромну љубав која до скоро није постојала, нисам се одмах добро снашла.
Осећала сам, понекад, да плутам са главом изнад воде, тек толико да могу да изгурам дан.
То је, укратко, било подизање погледа на још једно „мамаааа“, док очекујем неки захтев, а добијем само једно „волим те…“ као кућа велико.
Прочитајте и: Мама, зашто немаш времена за мене?
То су биле сузе и тантруми, осећај да сам супер и све могу. Али и предаја.
То је оно кад њихове речи постају реченице док трепнеш.
То је одбројавање минута до времена за спавање и пуштање суза ноћу јер осећам да нисам довољно била присутна, питајући се – знају ли они колико су вољени?
То је најдуже и најкраће време у животу.
То је придржавање њихових срца и осећање њихових осећања. То су гужве у реду за купатило, прљави прозори и њихова разбуктана машта која вам понекад тера сузе на очи.
То је нада да довољно чините, да сте довољно добри, да ћете умети да их научите да се са светом храбро суоче без вас једног дана.
То су дубока, најдубља осећања која на свету постоје.
То је најдуже и најкраће време у животу.
То је оно кад им дозволите да заспе у вашем наручју, док ослушкују откуцаје вашег срца, а ви покушавате за зауставите и меморишете тај тренутак, да га никад не заборавите.
То је остављање у вртићу са малим осећајем олакшања што је прошло без суза. То је и долазак по њих у вртић, када вас обасја осмех најсјајнији на свету и када им у очима видите највећу срећу само зато што виде – вас.
То је оно кад сте најважнија особа у просторији, јер вас њихове очи тако виде.
То је и оно кад пожелите да се на тренутак вратите у стари живот без толико брига и обавеза, тек да ухватите дах. Али, и у том кратком тренутку заправо знате да овај живот сад не бисте мењали ни на тренутак, јер они јесу ваш дах.
То су дуги дани, кратке године и милион тренутака који стоје ту између и које се надате да ћете их памтити.
Али, сада, баш у овом тренутку, они су ту. И можете и даље да се будите уз звук њиховог гласа, да имате ту част да добијете први јутарњи загрљај. Да их волите и срцем и делом.
Сада, још увек, имате их целе уз себе.