Скоро годину дана прошло је откако се завршио конкурс у једној нишкој гимназији који је потресао просветне кругове у Србији. И након отвореног писма министру, остало је нејасно по којим критеријумима се врши избор кандидата у најужем кругу за стално запослење у основним и средњим школама широм Србије. Годину дана касније, удружење грађана „Научи ме“ из Ниша, заједно са Миланом Петровићем покренуло је иницијативу за увођење јасних и транспарентних критеријума која би требало да доведе до тога да се образовању у Србији предност при запослењу за стално добију најбољи.
„Ми смо одмах после Божића упутили позив свим релевентним институцијама јер желимо да укажемо на проблем и да разговарамо о решењу. Обратили смо се свим члановима Скупштинског одбора за образовање, јер су они законодавна власт, обратили смо се кабинету министра просвете, али и кабинету председнице владе Републике Србије. Желимо да покренемо разговоре и на те разговоре идемо припремљени: урадили смо једно велико истраживање, правну анализу претходног и новоизгласаног закона, прикупили студије случаја којим желимо да илуструјемо шта се дешава у пракси, а урадили смо и једно велико истраживање у које смо укључили све основне и средње школе у Србији. Надамо се да ће се врата институција, пре свега парламента, отворити своја врата и чути шта имамо да им кажемо.“
Шта је проблем критеријума? Како то утиче на квалитет образовања и зашто је то толико важно?
„Директор је тај који расписује конкурс и именује трочлану комисију у којој је секретар једини обавезни члан: дакле двотрећинску већину је изабрао директор по сопственом нахођењу. Комисија проверава документацију и по закону сви кандидати који су поднели уредну документацију требало би да су у том тренутку равноправни. Тестирања која се врше у Националној служби за запошљавање понекад могу да помогну да се избор сузи, али број кандидата који долази пред комисију на интервју и даље је широк. Комисија има задатак да изабере најбољег, али нема прописаног критеријума којим треба се та комисија руководи. Тај избор је нетранспарентан, јер они нису дужни да правдају или образложе своју одлуку, директор аутономно одлучује о евентуалној жалби незадовољних кандидата и одлука је финална – незадовољним кандидатима остаје суђење са школом. По новом, тек измењеном закону жалбени процес решава школски одбор, али у пракси то неће донети много бољи резултат јер нема прописаних критеријума.
Непосредно пре празника из удружења „Научи ме“ позвали су се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и затражили од основних и средњих школа у Србији да поделе информацију о томе да ли су искористили своје да самостално донесу интерни правилник о критеријумима за избор кандидата у најужем кругу када се ради о пријему у стални радни однос. Уколико би школа одговорила позитивно на ово питање, у истом захтеву стоји молба да тај правилник поделе са удружењем. Овај захтев стигао је на адресу скоро 1600 основних и средњих школа у Србији.
„Не чуди нас податак који смо истраживањем добили: само 8 од 1600 школа донело је било какав правилник који обавезује директора и изабрану комисију. У разговору са директорима сазнали смо да је ово питање и за њих извор незадовољства и стреса јер сматрају да у критеријуми морају бити исти за све и да у том смислу треба да буду део закона, а не појединачна ствар школе. Свесно смо да, на пример, Република Српска такав правилник са листом критеријума који се бодују, има у закону о образовању. Без јасних критеријума цео процес је нетранспарентан, а жалбени процес такође обесмишљен, јер не знате на шта се жалите, па су сви кандидати „једнако одлични“. Имамо информације да многе школе губе процесе против незадовољних кандидата, што штети ионако танком буџету за образовање који би свакако могао бити боље употребљен.“
Из удружења „Научи ме“ сазнајемо да су за сада, уз подршку кабинета премијерке, добили позив на састанак са првим подпредседником владе и министром просвете Бранком Ружићем, али и то да очекују позив представника Одбора за образовање, технолошки развој и информатичко друштво Скупштине Републике Србије.
„Одбор је део Скупштине која је законодавно тело у нашем правном систему, а ми желимо да укажемо на проблеме који се тичу легислативе. Наша иницијатива укључује родитеље, ученике и целу струку. Желимо да разговарамо са свим релевантним институцијама и појединцима у нашем друштву и да им скренемо пажњу: „ЗВОНИ ЗА БОЉЕ ОБРАЗОВАЊЕ“, време је да се сви окупимо и решимо проблем који утиче на будућност свих нас.