Бити наставник једно је од најизазовнијих и најлепших занимања. Они који то јесу ово разумеју и без додатног објашњења. Овој тврдњи, међутим, треба додати и – једно од најодговорнијих занимања. И заиста, образовати и васпитавати младе генерације није једноставан посао. За то не постоји „калуп”. Од вас зависи да ли ћете и у коликој мери бити добар наставник. Ако заиста то желите да будете, прво што треба да урадите јесте да изађете из тог „калупа”.
У постизању овог циља није довољно само познавање изврсних предавачких техника и вештина, треба изазвати поштовање и дивљење ученика, а то вас неће научити на факултету и на пракси.
Стицање поштовање ученика због сопствених предавачких способности и начина организовања часа представљаће вам велики ужитак и изазов, али и олакшање у организовању наставе и у вођењу часа.
Успостављање доброг и блиског односа са ученицима веома је важно за ниво функционалности ваших часова. Уколико не знате како да се повежете са ученицима, они, једноставно, неће ни слушати оно о чему им говорите, колико год то могло да им буде интересантно.
Са друге стране, ако остварите добар однос, ако знате како да им се приближите, вероваће вам, а атмосфера на вашим часовима, па самим тим и продуктивност њихова, биће све боља. А ви ћете бити успешнији као наставник. (više…)
Bravo, kolega/koleginice. Tekst je sjajan.
Kad god okolnosti dozvole, sve primenjujem kako je navedeno u tekstu i iz iskustva tvrdim da si nepogrešivo opisao/la osobine nastavnika koji može imati dobre rezultate u svom radu.
Jedino za slatkiše para nemam, ali i to je dobra ideja, za neka malo bolja vremena.
Odličan tekst. Kao da ste mene pitali.Većinu primera sam primenila i nemam problema sa učenicima. Uvek se nadje neko kome je sve dosadno ali i za njega nadjem zanimaciju. A, slatkiši su hit, samo što se nema para za njih. Odlično, sjajno…
PUNO HVALA NA INTERESANTNIM PREDLOZIMA MADA MNOGE PRIMENJUJEM ALI UVEK SE DA JOS NESTO NAUCITI IZ ISKUSTVA DRUGIH
Napisali ste 26 Božjih zapovesti za nastavnika.
„Malčice je drukčije u praksi“, što rekao Čorba. Po instiktu dobrog đaka koji je uvek voleo školu (a, stareći, obrazujući se, čitao knjige i gledao filmove ljudi koji su voleli i mlade, i školu, i ljude, i život), kad sam, posle 15 god. rada u novinarstvu, počela da radim posao za koji sam se školovala, primenjivala sam sve što je naveo poštovani Kuleto (ili neko u njegovo ime). Drugačija od većine, ubrzo sam postala veoma popularna kod učenika. U proteklih 6 godina rada bar 6 puta me pozivao direktor, čitajući sa papirića ono što sam rekla učenicima, „ne držeći se teme časa“, a što su mu dojavljivali (uticajni) roditelji, ili instrumentalizovana deca; to je, tobože čuvajući moju anonimnost, radio i na Nastavničkom, uz opšte zgražavanje kolega. Uzalud sam se branila kako moj predmet (srpski i književnost) ima za temu život sam, te kako je sve što sam rekla u funkciji teme; uzalud sam se branila uspesima đaka; stručni saradnici su bili na strani prvog čoveka škole: najviše su mi zamerali primere iz života i „priču o sebi“. „Trudim se da vas poslušam, ali ne mogu“, rekla sam jednom. To je verovatno zato što iskreno verujem da samo Ličnost ostavlja traga na mlade duše: moji đaci moraju imati koristi od toga što sam im nastavnica baš ja. I tako, frustirana što me prisiljavaju da radim protiv svojih najdubljih uverenja, polako prestajem da volim profesiju koja je bila moj izbor. Upisala sam doktorske…
,PROFESIJA UČITELJA JE KAO MUZIČKI INSTRUMENT,TREBA GA VOLETI DA BI NA NJEMU MOGAO SVIRATI LEPU MUZIKU.-pisala je Ana Martelj.