Говор деце између друге и пете године често може изгледати као покушај трчања спринтом на олуји. Због интензивне потребе за комуникацијом и још увек незрелих говорно-језичких способности, могу се јавити понављања слогова и речи, отезање и коришћење поштапалица. Овакав говор скреће пажњу околине али ипак не утиче значајно на социјалне односе.
И док се неки родитељи боре са осећајем панике и беспомоћности посматрајући покушаје свог предшколца да заврши реченицу, други се воде мишљу да је довољно опоменути га и чекати да све спонтано прође.
Многа деца, заиста превазиђу сметње снагом сопствених капацитета или једноставно сазревање учини своје. Међутим, уколико се водимо чињеницом да муцање настаје оног момента када дете постане свесно свог (дисфлуентног) говора веома је важно ипак потражити савет логопеда.
Посебну пажњу и неодложну посету логопеду захтевају ситуације када се муцање јавило после треће године или траје дуже од шест месеци у континуитету; уколико се јавља код деце која су касније проговорила или имају неке друге говорно-језичке проблеме; ако је неки члан породице муцао/муца, а посебно када сметње у говору угрожавају социјалне релације.
На основу разговора, посматрања и процене логопед ће обучити родитеље на који начин треба да се опходе према детету, како да разговарају и заједно превазиђу тешкоће.
Овакав приступ који подразумева саветодавни рад и праћење напретка, најчешће је сасвим довољна интервенција када се јави муцање на предшколском узрасту. Ипак, у неким случајевима је неопходно укључити дете у третман али искључиво уз примену индиректних метода и учења кроз игру.
На крају, најбољи свет увек је: без панике али и без одлагања решења јер нас и најбоље намере понекад могу одвести у нежељеном смеру.
Аутор: Весна Јеринић, дипл. дефектолог-логопед, центар за дефектологију и подршку развоју ABC dete