Логопед: Дете може да правилно изговара “мама”, али ако јој се не обраћа или је не зове, онда је то проблем

2 фебруара, 2020

Деца све касније науче да говоре, а логопеди упозоравају да су кривци за то нове технологије које утичу чак и на то да малишани, када проговоре, често причају на мешавини српског и енглеског језика.

Претерана употреба мобилних телефона, таблета, телевизије деци од малих ногу усађују животне навике које резултирају тиме да деца у четвртој години знају да кажу само по неколико речи.

“Мама” и “тата” су речи које деца често прво изговоре. И док је некада било нормално да се ове речи чују око првог рођендана, данас се то дешава неретко тек око четвртог. Родитељи се тешко суочавају са потешкоћама у говору своје деце, подсвесно сматрајући то својим личним поразом, те дуго времену поричу да проблем постоји.

Коришћењем таблета и мобилних телефона, малишани остварују само пасивну комуникацију, која уопште не развија говор. Искуства педијатара у домовима здравља широм Србије сведоче да деца не само да не проговарају на време, него последњих година имају све више малих пацијената са говорним манама.

“Некад је било реткост да се сретне дете са комуникативним проблемима, данас свако од нас у блиском одкружењу има неког ко се с тим бори. Потпуно је свеједно да ли је телевизор, таблет, рачунар или телефон, они су направљени тако да је дете ту пасиван конзумент задовољства, не даје никаву акцију, а прима некакво задовољство. Пренаглашене су све сензорне стимулације, јарке боје, интензивни звуци. Дете увлаче у виртуелно и оно из тога црпи задовољство, док се време подмукло продужава, од 10 минута лако се дође до пар сати дневно пред екраном. Дете после не види задовољство у реалном свету где боје нису јарке, а звуци толико мелодични” прича Ирена Аврамовић, дипломирани дефектолог-логопед и Марте Мео практичар.

Мешавина два језика

Логопедске ординације тако су препуне двогодишњака и трогодишњака који још нису проговорили ни реч. Неки због пречестог гледања разних дечјих програма и цртаћа, проговоре и на измишљеној мешавини енглеског и српског језика. Касније током школовања таква деца често имају проблема са читањем и писањем.

Комуникација се код бебе развија већ са неколико месеци, невербални контакти са родитељима су први знаци које логопеди могу да прате. Око првог рођендана почињу прве речи са значењем, могу бити ономатопеје, не морају бити правилно артикулисане, дете може да каже “ав ав”, али ако је јасно да мисли на пса, то је већ реч са значењем. С друге стране, дете може да правилно изговара “мама”, али ако јој се не обраћа или је не зове, онда је то проблем.

Када код логопеда

Са две године већ би требало да има вокабулар од 250 до 500 речи. Тада почиње и граматички развој, прво удвајање речи, које опет не морају бити правилно артикулисане, али морају бити речи са значењем. То је важна прекретница у одрастању.

Због тога пре него што овлада реалним светом не треба га увлачити у виртуелни. Садржаји преко екрана морају се дозирати и правилно користити, односно у сврху заједничке игре.

“После две и по године забринули смо се јер је наш син тада једва проговарао неколико речи. До тада смо слушали “комшијске” утехе како је “онај тамо” проговорио са пет и сада је адвокат. Обратили смо се педијатру, па логопеду. Добили смо савете како да променимо комуникацију, да је прилагодимо, упростимо. Кренули смо готово све из почетка и борба је почела. За сваку нову реч. Не могу вам описати радост када дете научи нову реч. Након годину дана, већ смо заправо разговарали о свему с њим” наглашава М. Н., мајка из Новог Сада.

Родитељи се не јављају из страха

“Често се дешава да деца са две године не проговоре, онда се родитељи питају шта је, а ти знаци су се видели већ у првој години. Родитељи се не јављају из страха. Прва ствар на коју помисле је аутизам, а уопште не мора бити то, може бити благи застој који са једностваним саветима може да доведе до решења проблема. Родитеље не треба плашити. Али ако се чека и одлаже, тај проблем се умножава. Знате како кажу “све је у реду, само не прича”… Не може бити све у реду ако “само” не прича. Дете тада трпи велику фрустрацију, интелектуално се развија, а не може да говори” истиче Аврамовић.

Извор: РТВ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама