Резултати пилотирања државне матуре показали су поразне резултате. Према њима, ђаци средњих стручних школа и гимназија боље знају енглески језик од српског, пишу Новости.
Ђаци су подбацили и на испиту из математике, а просечно су освојили 18 поена. Из енглеског језика просечно би освојили 64 бода, из српског 47 од могућих 100 бодова.
Ако би се резултати теста превели у школске оцене из математике не би добили прелазну оцену, односно добили би – кеца.
Катастрофално знање српских ђака и поражавајуће резултате на пилот тесту стручњаци приписују недостатку мотивације да ученици покажу стварно знање. Као један од разлога наводи се прагматичност младе генерације која неће да ради ништа за шта процени да јој не треба.
Пилотирање државне матуре ничим није било условљено, ђацима је остављено на вољу да у њему учествују, а према искуствима професора који су дежурали, велики број њих напустио је испит након пола сата.
Што се тиче бољег познавања енглеског језика него српског, психолози сматрају да је реч и о занемаривању матерњег језика у школама, великом утицају англосаксонске културе, али и економским разлозима, јер деца уче стране језике да би лакше отишла у земље западне Европе на факултет или да раде.
Професор Филолошког факултета др Славко Петаковић каже за Новости да статус нашег језика у настави није добар и подсећа да се лингвисти залажу за давање натпредметног статуса српском језику.
„Матуранти једноставно нису желели да помогну систему да припреми државни испит тако што ће, без услова, учествовати у пилотирању. То је питање односа према друштвеним обавезама, систему и то је питање грађанске свести. Мене више брине што тога нема и на томе се мора радити“, каже он.
Професор математике и директор престижне новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај“ Радивоје Стојковић сматра да просек од 18 освојених поена – није реално стање.
„Знају они много више, али наша омладина неће да се потруди, прагматична је и понаша се по принципу – ако не морам, нећу. Да би се решили задаци из математике, требало је размишљати, читати задатак, поставити га и урадити, што није могло на брзину, а они не желе да улажу труд ако не морају“, оцењује проф. Стојковић.
Он наводи пример једног свог ученика који је предао празне папире из сва три теста и рекао – ко може да ми узме девет сати мог живота (испити су, иначе, трајали по 180 минута) и изашао не урадивши ниједан задатак, иако је изванредан ђак.