Rezultati pilotiranja državne mature pokazali su porazne rezultate. Prema njima, đaci srednjih stručnih škola i gimnazija bolje znaju engleski jezik od srpskog, pišu Novosti.
Đaci su podbacili i na ispitu iz matematike, a prosečno su osvojili 18 poena. Iz engleskog jezika prosečno bi osvojili 64 boda, iz srpskog 47 od mogućih 100 bodova.
Ako bi se rezultati testa preveli u školske ocene iz matematike ne bi dobili prelaznu ocenu, odnosno dobili bi – keca.
Katastrofalno znanje srpskih đaka i poražavajuće rezultate na pilot testu stručnjaci pripisuju nedostatku motivacije da učenici pokažu stvarno znanje. Kao jedan od razloga navodi se pragmatičnost mlade generacije koja neće da radi ništa za šta proceni da joj ne treba.
Pilotiranje državne mature ničim nije bilo uslovljeno, đacima je ostavljeno na volju da u njemu učestvuju, a prema iskustvima profesora koji su dežurali, veliki broj njih napustio je ispit nakon pola sata.
Što se tiče boljeg poznavanja engleskog jezika nego srpskog, psiholozi smatraju da je reč i o zanemarivanju maternjeg jezika u školama, velikom uticaju anglosaksonske kulture, ali i ekonomskim razlozima, jer deca uče strane jezike da bi lakše otišla u zemlje zapadne Evrope na fakultet ili da rade.
Profesor Filološkog fakulteta dr Slavko Petaković kaže za Novosti da status našeg jezika u nastavi nije dobar i podseća da se lingvisti zalažu za davanje natpredmetnog statusa srpskom jeziku.
„Maturanti jednostavno nisu želeli da pomognu sistemu da pripremi državni ispit tako što će, bez uslova, učestvovati u pilotiranju. To je pitanje odnosa prema društvenim obavezama, sistemu i to je pitanje građanske svesti. Mene više brine što toga nema i na tome se mora raditi“, kaže on.
Profesor matematike i direktor prestižne novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ Radivoje Stojković smatra da prosek od 18 osvojenih poena – nije realno stanje.
„Znaju oni mnogo više, ali naša omladina neće da se potrudi, pragmatična je i ponaša se po principu – ako ne moram, neću. Da bi se rešili zadaci iz matematike, trebalo je razmišljati, čitati zadatak, postaviti ga i uraditi, što nije moglo na brzinu, a oni ne žele da ulažu trud ako ne moraju“, ocenjuje prof. Stojković.
On navodi primer jednog svog učenika koji je predao prazne papire iz sva tri testa i rekao – ko može da mi uzme devet sati mog života (ispiti su, inače, trajali po 180 minuta) i izašao ne uradivši nijedan zadatak, iako je izvanredan đak.