За 1. септембар се спрема катастрофа за хиљаде ђака широм Србије, тврди Јасна Јанковић у свом ауторском тексту.
Као професор српског језика, објашњава како ће изгледати настава у комбинованим одељењима.
Део текста преносимо у наставку.
„На молбе да се појасни шта то (комбиновање одељења од 5. до 8. разреда, прим. ур.) у ствари значи имали смо разне одговоре. Да нисмо (ништа) схватили, да се спајање односи на изборне програме, да ће то бити само изузетни случајеви… Покушали смо у марту, организујући протесте и чак три штрајка да упозоримо ширу јавност, колегинице, колеге и родитеље да се спремају ломови и да са Министарством просвете никад нисте начисто, чак и кад дарове носе.
У јуну су све недоумице разрешене Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2022/23. годину. Спајаће неспојиво, урадиће незамисливо, упропастиће још неупропашћено!
Уштедеће минимално, али ће систем додатно дезоријентисати, наставнике отпустити, децу оставити без пристојног образовања…
Практично, настава у малим школама изгледаће овако, бар што се тиче српског језика и књижевности.
Ситуација прва – по Упутству су спојени пети и седми разред. Са петацима радим номинатив, са седмацима приповетку „Вођа“. Радоја Домановића. Имам 45 минута. Никоме ништа није јасно! На почетку каријере, у петом разреду падеже сам радила цело прво полугодиште, сада 7 часова (али то је већ прича о обесмишљавању планова и програма).
Не постоје наставне методе да оно што тешко можете за један, урадите за пола часа. Није до наставника, до ситуације је. Деци ће бити тешко, можда и претешко. Треба тако савладати и српски и математику и биологију, физику, хемију и све остале предмете. Нема ту напретка, само мука.
Ситуација друга – по Упутству су спојени пети, шести, седми и осми разред Са најмлађима радим промењиве речи, са шестацима – палатализацију. Са седмим, дивног Андрића и (за тај узраст непримерену) приповетку „Јелена, жена које нема“.
Ту је и осми разред са којим обрађујем дело „Мамац“, Давида Албахарија, које је неко (ко појма нема о школи), из четвртог средње „спустио“ у последњи разред основне школе.
Више не радим 22.5, него 11.3 минута по узрасту! И опет, није до наставника што деца неће знати ни граматику, ни књижевност, до Министарства просвете је и до Владе Србије. Нису деца крива, никада нису.
Ми смо, сви ми!
Дакле, у градовима где имамо доста ђака, не смањујемо број ученика у одељењу и опада квалитет наставе. Да би проблем „решиле“, просветне власти затварају истурена одељења основне школе, односно спајају све што се спојити не може.
Сада кад све ово знамо, прича о оживљавању села звучи као виц. Младима поклониш кућу, али им затвориш школу! Каква дубокоумна концепција… Свакако се овог септембра неће затворити све мале школе. Подигла се прашина, јављају се родитељи, буне се наставници, чак ће се и понеки директор осмелити да затражи да му одељења не спајају… Али жабу ћемо скувати до следеће школске године.
Док се будемо расправљали око нових избора, дневне политике и светске кризе, наша села ће бити обрисана са мапе места у којима је могуће пристојно живети и школовати децу.“