На сајту Института за јавно здравље Батут објављене су препоруке за исхрану деце школског узраста.
Пре поласка у школу обавезан је доручак, а велики одмор треба искористити за ужину која не може да буде први оброк у току дана и не може да буде замена за доручак. Јутарња ужурбаност није оправдање за неспремање доручка који могу да чине овсене или кукурузне пахуљице, сендвич са пилећим или ћурећим прсима, 1–2 парчета хлеба са намазом и кувано јаје.
Међу децом школског узраста друштвено је прихватљиво да ужину купују за време великог одмора. Међутим, ова навика може да се исправи ако деца учествују у одабиру и припреми ужине коју ће носити у школу и на тај начин ће, временом, усвојити идеју о доброј, избалансираној ужини, као и правилне навике у вези са исхраном. После доручка, ужина, у току дана, треба да очува енергију и концентрацију.
Пециво из пекаре, слатке и слане грицкалице треба заменити парчетом кукурузне проје, сендвичем са младим сиром или салатом, који дете може да направи код куће само или са родитељима.
Ужину могу да чине и воће, житарице, јогурт, орашасто воће или штанглица од житарица, ланене, овсене или ражане галете. Ужина високе нутритивне вредности а ниског садржаја масти и концентрисаних угљених хидрата омогућава да дете буде сито до ручка.
Уколико дете иде у школу пре подне, ручак би требало да буде по доласку кући а уколико иде поподне, дете би требало да руча пре одласка у школу.
У припреми оброка предност треба дати кувању, динстању и печењу, а поховану и пржену храну би требало избегавати. Поред супе или чорбе, ручак би требало да чине месо или риба, поврће и салата или кувано јело.
Не треба заборавити колико је важан дневни унос воде. На великом одмору чест је унос сокова или слатких газираних напитака уз ужину а некада су и сами напици ужина, што је неприхватљиво. Недовољан унос воде доводи до умора, смањене концентрације, главобоље. Деца би, у зависности од узраста, требало да попију најмање 3–4 чаше воде док су школи. У току физичке активности, било да се ради о часовима физичког образовања или игри у школском дворишту, уношење воде је неопходно пре, за време и после поменутих активности.
Правилне навике, у вези са исхраном, стичу се у породици и у том смислу је на родитељима највећа одговорност. Њиховим усвајањем, у најмлађем узрасту, смањује се могућност настанка гојазности и последично развоја хроничних незаразних обољења.