Сведоци смо општег незадовољства које је у последњих дана у јавности исказано, а тиче се програма биологије за осми разред. И док се сви бавимо том једном страницом у уџбенику, неопажено пролазе стотине и стотине страница сувопарних дефиниција које наша деца сваког дана уче искључиво „за оцену“. Јер тако прописује план и програм. То нам је, изгледа, потпуно у реду.
Отуд један кратак, измишљен допис, писан с намером да нас натера да размислимо о много важнијој теми од једне странице у уџбенику.
Уважени министре,
На почетку желим да кажем да од срца подржавам Вашу иницијативу да се изврши свеобухватна ревизија програма за основну и средњу школу. Иако нисам исцепао листове са лекцијама које су неприхватљиве (у страху да од уџбеника неће остати ништа) морам рећи да ми се посебно допада што су ревизију предложила лица која нису никакви професионалци у конкретним областима. Већ сам родитељ најбоље зна шта његово дете треба да учи, а нарочито уз идеје које дају људи свих струка, од занатлија до свештеника, од полиције до судија.
Ипак, желео бих да предложим да се, поред лекција које не желимо да наша деца уче, додатно анализирају и оне лекције које се годинама оцењују као тешке и неразумљиве. Сматрам да се у њима крије највећи проблем, што ћу покушати овде да објасним.
Да ли сте се икад запитали зашто су школски планови и програми и даље писани тако да лекције не разумеју ни родитељи, а камоли деца? Да ли Вам је засметало што су примењивији на факултете него на школе? Опет, ту се ништа не мења деценијама. Много сам о томе размишљао, јер потпуно је немогуће да нико не примећује апсурд школовања у којем веома дуго деца уче а не разумеју ништа, па овде износим свој закључак.
Као што знамо, родитељи, а и наставници, већ су навикли да деца неке лекције морају учити напамет. То су сви прихватили као део школовања („И ми смо учили напамет, морате и ви“). Што се тиче знања, јасно је да у том случају не остаје ништа – дете заборави тако „набубане“ реченице још пре краја часа. Ипак, на подсвесном нивоу, порука остаје много дуже. Нисам психолог, али толико свако зна. Подсвест је моћнија од свести!
Моја претпоставка је да се у тим неразумљивим реченицама заправо крију најопасније поруке које се трајно импутирају у подсвест наше деце. Нисам успео да их разазнам, јер као што сам рекао, програми по којима наша деца уче су неразумљиви и за одрасле, а камоли за децу, али сигуран сам да Ви имате људе који се баве дешифровањем и који ће умети да пронађу те скривене мисли.
Сматрам да је куцнуо последњи час да се оне разоткрију! Оне, тако, деценијама пролазе неопажене, нико се не пита шта је смисао таквог школовања, а за то време се наноси штета коју је немогуће исправити. Поред тога, сву пажњу одвлаче јасне реченице које нам се не допадају, око њих се „диже прашина“, а ове друге пролазе испод радара.
Ако размислите о овоме, видећете да другог објашњења за овакве школске програме нема. Зашто би се, иначе, у њима користили изрази који су потпуно неспојиви са конкретним узрастом, теме за које деца нису зрела, области које им никада у животу неће требати? Нисам човек склон теоријама завере, али чини ми се да је ово једна врло прљава игра, смишљана веома дуго, која ће, ако је не исправимо, имати далекосежне последице.
Разговарао сам једном приликом чак и са уредником једне издавачке куће, спреман да на њих свалим сву кривицу. Погледао ме је тужно и рекао: „Школски програми су такви. Морамо гурати дефиниције у уџбенике, хтели не хтели. Иначе нам уџбеници неће добити одобрење. Нико нас није питао да ли мислимо да би то требало другачије. План и програм се мора следити.“
За почетак предлажем да се фокусирате на програме за биологију, историју, хемију, географију, српски, математику, физику, заправо на све, да покушате заједно са колегама да научите неку лекцију, да пропитате једни друге, па када дођете до дела који нико није разумео позовете у помоћ људе који се баве криптографским техникама. Ако прихватите овај предлог, и ако тај пројекат буде означен као тајни, замолио бих Вас да мене као зачетника целе идеје, на поверљивој основи, обавестите о порукама које сте открили.
С поштовањем,
Забринути тата
Аутор измишљеног дописа: Маја Бугарчић