Svedoci smo opšteg nezadovoljstva koje je u poslednjih dana u javnosti iskazano, a tiče se programa biologije za osmi razred. I dok se svi bavimo tom jednom stranicom u udžbeniku, neopaženo prolaze stotine i stotine stranica suvoparnih definicija koje naša deca svakog dana uče isključivo „za ocenu“. Jer tako propisuje plan i program. To nam je, izgleda, potpuno u redu.
Otud jedan kratak, izmišljen dopis, pisan s namerom da nas natera da razmislimo o mnogo važnijoj temi od jedne stranice u udžbeniku.
Uvaženi ministre,
Na početku želim da kažem da od srca podržavam Vašu inicijativu da se izvrši sveobuhvatna revizija programa za osnovnu i srednju školu. Iako nisam iscepao listove sa lekcijama koje su neprihvatljive (u strahu da od udžbenika neće ostati ništa) moram reći da mi se posebno dopada što su reviziju predložila lica koja nisu nikakvi profesionalci u konkretnim oblastima. Već sam roditelj najbolje zna šta njegovo dete treba da uči, a naročito uz ideje koje daju ljudi svih struka, od zanatlija do sveštenika, od policije do sudija.
Ipak, želeo bih da predložim da se, pored lekcija koje ne želimo da naša deca uče, dodatno analiziraju i one lekcije koje se godinama ocenjuju kao teške i nerazumljive. Smatram da se u njima krije najveći problem, što ću pokušati ovde da objasnim.
Da li ste se ikad zapitali zašto su školski planovi i programi i dalje pisani tako da lekcije ne razumeju ni roditelji, a kamoli deca? Da li Vam je zasmetalo što su primenjiviji na fakultete nego na škole? Opet, tu se ništa ne menja decenijama. Mnogo sam o tome razmišljao, jer potpuno je nemoguće da niko ne primećuje apsurd školovanja u kojem veoma dugo deca uče a ne razumeju ništa, pa ovde iznosim svoj zaključak.
Kao što znamo, roditelji, a i nastavnici, već su navikli da deca neke lekcije moraju učiti napamet. To su svi prihvatili kao deo školovanja („I mi smo učili napamet, morate i vi“). Što se tiče znanja, jasno je da u tom slučaju ne ostaje ništa – dete zaboravi tako „nabubane“ rečenice još pre kraja časa. Ipak, na podsvesnom nivou, poruka ostaje mnogo duže. Nisam psiholog, ali toliko svako zna. Podsvest je moćnija od svesti!
Moja pretpostavka je da se u tim nerazumljivim rečenicama zapravo kriju najopasnije poruke koje se trajno imputiraju u podsvest naše dece. Nisam uspeo da ih razaznam, jer kao što sam rekao, programi po kojima naša deca uče su nerazumljivi i za odrasle, a kamoli za decu, ali siguran sam da Vi imate ljude koji se bave dešifrovanjem i koji će umeti da pronađu te skrivene misli.
Smatram da je kucnuo poslednji čas da se one razotkriju! One, tako, decenijama prolaze neopažene, niko se ne pita šta je smisao takvog školovanja, a za to vreme se nanosi šteta koju je nemoguće ispraviti. Pored toga, svu pažnju odvlače jasne rečenice koje nam se ne dopadaju, oko njih se „diže prašina“, a ove druge prolaze ispod radara.
Ako razmislite o ovome, videćete da drugog objašnjenja za ovakve školske programe nema. Zašto bi se, inače, u njima koristili izrazi koji su potpuno nespojivi sa konkretnim uzrastom, teme za koje deca nisu zrela, oblasti koje im nikada u životu neće trebati? Nisam čovek sklon teorijama zavere, ali čini mi se da je ovo jedna vrlo prljava igra, smišljana veoma dugo, koja će, ako je ne ispravimo, imati dalekosežne posledice.
Razgovarao sam jednom prilikom čak i sa urednikom jedne izdavačke kuće, spreman da na njih svalim svu krivicu. Pogledao me je tužno i rekao: „Školski programi su takvi. Moramo gurati definicije u udžbenike, hteli ne hteli. Inače nam udžbenici neće dobiti odobrenje. Niko nas nije pitao da li mislimo da bi to trebalo drugačije. Plan i program se mora slediti.“
Za početak predlažem da se fokusirate na programe za biologiju, istoriju, hemiju, geografiju, srpski, matematiku, fiziku, zapravo na sve, da pokušate zajedno sa kolegama da naučite neku lekciju, da propitate jedni druge, pa kada dođete do dela koji niko nije razumeo pozovete u pomoć ljude koji se bave kriptografskim tehnikama. Ako prihvatite ovaj predlog, i ako taj projekat bude označen kao tajni, zamolio bih Vas da mene kao začetnika cele ideje, na poverljivoj osnovi, obavestite o porukama koje ste otkrili.
S poštovanjem,
Zabrinuti tata
Autor izmišljenog dopisa: Maja Bugarčić