Суочавање са проблемом који се зове бунтовни тинејџер никад није једноставно. Још ако у том бунтовништву има елемената непоштовања према родитељима, наставницима и другим ауторитетима, онда проблем добија нову димензију.
Генерално, када осетимо да нам неко отворено исказује непоштовање, логично је да ћемо бити повређени и револтирани. Али, ако то непоштовање долази од наше деце, оне за коју смо веровали да смо их свему добро научили, онда то уме да буде нарочито болно.
Ипак, пре него што сваку реч свог тинејџера схватите лично, имајте на уму и период у ком се они налазе, а који понекад зна да буде разлог понашања које није одраз самог детета.
Dijete ili tijnedžer ne treba dobiti dozvolu da se zaključava u svojoj sobi. Treba da bude normalno da svi ukućani prije ulaza u bilo koju sobu, prvo kuca i kad se neko javi, da uđe, ali smatram da je pogrešno da se bilo ko zaključava. Porodica mora da bude zajednica i djeci da se tako prenese, koja funkcioniše i nije potrebno zaključavanje. Osim toga, tinejdžeri moraju da shvate da roditeljsku kuću djele sa svim ukućanima i mogu biti sretni, ako postoji mogućnost da imaju sobu za sebe, ali nikako da se zaključavaju. Treba imati u vidu, da su plemeniti i hrabri oni što se današnje vrijeme odluče za 4 ili 5 djece i tu nije za očekivati, da je stambeni prostor toliki da se svakom može omogućiti soba za njega lično i neće bjti štetno za nijedno djete, ako taj uslov ne bude imalo.