Suočavanje sa problemom koji se zove buntovni tinejdžer nikad nije jednostavno. Još ako u tom buntovništvu ima elemenata nepoštovanja prema roditeljima, nastavnicima i drugim autoritetima, onda problem dobija novu dimenziju.
Generalno, kada osetimo da nam neko otvoreno iskazuje nepoštovanje, logično je da ćemo biti povređeni i revoltirani. Ali, ako to nepoštovanje dolazi od naše dece, one za koju smo verovali da smo ih svemu dobro naučili, onda to ume da bude naročito bolno.
Ipak, pre nego što svaku reč svog tinejdžera shvatite lično, imajte na umu i period u kom se oni nalaze, a koji ponekad zna da bude razlog ponašanja koje nije odraz samog deteta.
Dijete ili tijnedžer ne treba dobiti dozvolu da se zaključava u svojoj sobi. Treba da bude normalno da svi ukućani prije ulaza u bilo koju sobu, prvo kuca i kad se neko javi, da uđe, ali smatram da je pogrešno da se bilo ko zaključava. Porodica mora da bude zajednica i djeci da se tako prenese, koja funkcioniše i nije potrebno zaključavanje. Osim toga, tinejdžeri moraju da shvate da roditeljsku kuću djele sa svim ukućanima i mogu biti sretni, ako postoji mogućnost da imaju sobu za sebe, ali nikako da se zaključavaju. Treba imati u vidu, da su plemeniti i hrabri oni što se današnje vrijeme odluče za 4 ili 5 djece i tu nije za očekivati, da je stambeni prostor toliki da se svakom može omogućiti soba za njega lično i neće bjti štetno za nijedno djete, ako taj uslov ne bude imalo.