Група стручњака са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Института за педагошка истраживања, на челу са проф. др Александром Бауцалом и проф. др Драгицом Павловић Бабић, окупила се на заједничком пројекту који нози назив PEERSolvers, а чији је циљ да у тесној сарадњи са средњим школама ојача компетенције ученика за сарадњу и решавање проблема кроз тимски рад.
Основни циљ пројекта је креирање програма за адолесценте који ће им помоћи да боље сарађују једни са другима у решавању разноврсних проблема.
У овом тренутку, у програм је укључено шест средњих школа и гимназија, а идеја аутора пројекта је да се заправо PEER модел у коначници прошири и примени у редовном образовању како би сви млади добили прилику да науче како да сарађују са вршњацима на квалитетнији и продуктивнији начин.
О томе на који начин ће се у пракси пројекат изводити и какве резултате аутори очекују, разговарамо са проф. др Драгицом Павловић Бабић, ванредном професорком на Филозофском факултету у Београду и једном од ауторки програма.
Шта је то PEERSolvers? О каквом је пројекту реч?
Пун назив пројекта је PEER модел колаборативног решавања проблема: развој капацитета младих за конструктивну сарадњу и тимски рад. По својој природи, то јесте научно-истраживачки пројекат, али оријентисан ка унапређењу наставне праксе и образовних исхода. Најједноставније речено, циљ пројекта је да, смисленим интервенцијама у редовној, свакодневној наставној пракси, подржи развој компетенција младих, како социо-емоционалних, као што је, на пример, смисао за сарадњу, тако и образовних, на пример, развој научне писмености. Да бисмо то постигли, развићемо програм стручног усавршавања који ће припремити наставника за промењену наставну праксу. То, наравно, укључује и развој приручника и наставних материјала. У процесу развоја програма и материјала ослањаћемо се на континуиране консултације са наставницима. А да бисмо се уверили да ће наш модел радити у реалним школским условима, пробаћемо га на једном узорку школа и евалуирати остварене ефекте.
Шта је циљ пројекта?
Крајњи циљ пројекта је да развијемо PEER модел, а онда да га тестирамо у сарадњи са партнерским школама. Овај модел, у суштини, представља оквир за организацију наставе који ће омогућити наставницима да, током редовне наставе, организују наставне садржаје и начине рада тако да се ангажују вештине младих за заједничко решавања проблема.
Жеља нам је да се након завршетка пројекта PEER модел може да се примени у редовном образовању како би сви млади добили прилику да науче како да сарађују са вршњацима на квалитетнији и продуктивнији начин
Према Вашем личном професионалном мишљењу, како сад изгледа вршњачка сарадња међу младима?
Мало боље увиде ћемо имати после анализе података прикупљених кроз две квалитативне емпиријске студије, спроведене крајем прошле школске године. Питали смо ученике о њиховим искуствима, утисцима и препорукама у вези са вршњачком сарадњом у реализацији наставних активности, али смо гледали и како та сарадња изгледа на делу. Наиме, посматрали смо како млади, организовани у трочлане групе, заједно раде на решавању неке сложеније, њима блиске и за њих релевантне проблемске ситуације. Ако је могуће генерализовати прве утиске, изгледа да је сарадња са (школским) другарима њима природан и близак начин суочавања са проблемима. У школи то, међутим, може да изгледа и другачије, не нужно тако природно и спонтано, и не нужно довољно успешно.
Ко игра најважнију улогу у њеном развијању? Која је улога школе?
Као и у случају свих других компетенција, и ова се изграђује у комуникацији са другим особама и кроз искуства у свим контекстима у којима се млада особа креће, од породице и школе до различитих облика неформалног, слободног креирања садржаја у слободном времену. Ипак, гледано из перспективе друштва у целини, школа је свакако најсигурнији оквир за развој компетенција. Јер, то је место које укључује све младе или бар огромну већину њих. То је место на којем они проводе дуге и веома значајне четири године живота, значајне јер је реч о годинама интензивног и бурног интелектуаланог, социјалног и емоционалног раста и сазревања. И, најзад, то је место где можемо да делујемо промишљено, добро планирано и систематично. Зато је школа посебна у односу на било које друго место на којем млади проводе време, укључујући ту и тако моћне средине као што су различита виртуелна окружења.
Да ли је важно да ученици виде да и наставници међусобно имају добру и квалитетну сарадњу?
Несумљиво. Учење угледањем на моделе који се поштују један је од најефикаснијих облика учења. Друго и једнако важно, добра сарадња међу наставницима креира и добру атмосферу у школи, тако да и наставници и деца доживљавају школу као део свог личног простора.
Како очекујете да ће PЕЕРSolvers пројекат померити ствари у правом смеру?
Сарадња са вршњацима је једна од важних вештина која је потребна младима да би могли да остваре своје амбиције у савременом друштву. Ако би PEER модел допринео да сви ученици у нашим средњим школама добију шансу да науче како да сарађују са вршњацима онда би могли да кажемо да смо остварили наше наде и очекивања.