Важно је да овог лета добро размислимо о свему…
Дочекали смо и тај дан. Подељене су књижице, прошли су пријемни испити, стигли резултати труда, залагања, успеха већих или мањих. Они са свим петицама сакупиће и додатне лајкове на друштвеним мрежама, деке и баке ће ставити који динар у књижицу.
Јер, оцене су ту да се плаћају – ваљда?
А, да ли смо након најтеже школске године погледали како изгледају очи наше деце? Да ли су заиста срећни због успеха или због оцена? Да ли су заиста срећни без обзира на оцене? Да ли су оцене оно што их вреднује и на основу чега ми вреднујемо њих?
Важно је да овог лета добро размислимо о свему…
Похвалите труд уместо оцена
Оцене саме по себи вреднују труд деце. Да, наравно да треба да их похвалимо, али да не заборавимо да је та тројка из математике можда вреднија од свих осталих петица. Важно је и да их учимо да је свака оцена добра, да је њихова и да је она сама по себи награда и производ њиховог залагања. Најважнија порука коју треба да им пошаљемо је да они нису њихове оцене, да су они много више од тога.
Похвалите њихов труд. Прославите заједно крај школске године. Похвалите све што је било добро, а укажите им на оно што су могли боље. „Сјајно је што си редовно радио домаће задатке, што си добар друг, што си активан на часу, следеће године се потруди да тако и наставиш” или „Честитам ти на успеху, одлично је све што си постигао у овој години, следеће године се потруди да мало више вежбаш па ће и оцене бити још боље”.
Kоју поруку ћете усадити детету?
За дечије самопоуздање је много значајнији подстицај на труд, да наставе даље упркос тројци из математике. То је важније од пара у књижици. Будите обазриви са наградама, размислите о томе да ли желите да ваше дете учи зарад учења, да се такмичи са собом и за себе или зарад оцена које ће донети неку додатну награду. Све награде вреде само у том тренутку. Тренутак избледи за пар дана, а самим тим и ваша награда.
Посебно у нижим разредима мање оцене од петице могу да послуже томе да од почетка учите децу томе да је сасвим ок и ако немаш све петице, да не идемо у школу да би сви били одлични, да је та оцена није оцена њих самих већ оцена за постигнуће у једној години из једног предмета.
Али, како ће уписати жељену школу?
Полако са великим плановима. Најпре за упис у средње школе нису неопходне само добре оцене. Најважнији је одабир школе, а ако дете не постиже резултате из предмета који су неопходни и важни за одређену школу, није добро да дете у том смеру форсирате. Систем је уређен тако да оцене ипак имају велики значај, на жалост и да, разумљиво је у складу са тим „вијати” што боље просеке. Ипак, важно је балансирати добро у свему томе јер ако од трећег или петог разреда мислимо само о упису у средњу школу пропуштамо важне аспекте развоја деце током основног школовања.
Kоју год средњу школу да ваше дете упише, за њега је важније да школовање настави са здравим основама, самопоуздањем, развијеним здравим навикама и здравим односом према школовању.
Да ли су нам након свега и даље оцене најважније?
Болесни имају само једну жељу – да оздраве. Kад смо здрави, заборавимо на то шта је заиста важно. Након свега што смо сви ми родитељи доживели у овој школској години најмање што можемо да научимо и понесемо са собом у наредне школске године је то да је дечији осмех важнији од свих оцена, такмичења, успеха…
Пустимо наставнике да оцењују, а ми родитељи имамо много више посла од оцена.
Уместо књижицом похвалите се својим пријатељима дечијим осмехом и сјајем у њиховим очима. Слушајмо децу, разумимо их, негујмо вредности које смо негде заборавили, учимо их толеранцији, емпатији, љубави према себи и према другима. Оцене су – само оцене.
И да, не заборавите да се безбрижно, без учења и обавеза, сјајно забављате заједно на распусту!
Јасмина Михњак
Психолог
Извор: Бебац
Pa sjaj u očima nemaju upravo zato što nije bilo ni truda ( kod većine učenika). Ocene su“ izvučene za uši“ zbog: očekivanja i pritiska roditelja, zbog pritiska ministarstva da se kriterijum spusti ispod minimuma ( zbog situacije oko nasilja, zbog korone, zbog stanja na pijaci…)
Sistem ocenjivanja: zaokruži, podvuci, docrtaj… ne zahteva baš neko znanje, pa ni trud.
Stara, dobra škola je otišla u zaborav. Više nećemo moći da se dičimo dobrim kadrovima po svetu.
Više ni prosvetnih radnika neće biti školovanih, neke propale frizerke i kondukteri će sedeti za katedrom…
Valjda tako treba? Nekom to veoma odgovara…
Bilo bi lepo da i roditelj ima mesta za pisanje..da se zapita kada reci prodju i ostanu nastavnici,isfrustrirani,ljuti jer nemaju „prava“da odsecaju glave a jwdino su se za platu borili..Valjda ih zato ne pitaju nista,smatraju da ih i ne zanima drugo?!Da dobiju status „sluzbenog lica“platu od par stotina hiljada i svu slobodu ..
Slobodu i imaju..Skola je kao sekta,gde se greske nastavnika vesto skrivaju i nikako da se vide oni kvalitetni.Nesto je trulo u drzavi Danskoj,gospodo..ali nece sujeta dozvoliti da se to prizna.Deca su postala uzasna,aliste Vi,vecina postali ravnodusni,malodusni..ne zna se sta je gore vi ili deca..Ja se svojih nastavnika secam sa postovanjem..i onih uzasno strogih,opasnih..postujem ih..Hoce li Vas,vecinu,deca postovati?!Nesto se pitam.postovanje se zasluzuje
Poštovanje autoriteta, kulturu ponašanja i odnos prema obavezama deca nose iz kuće. To kod njih formiraju roditellji. Sa takvim Vašim stavom, jasno je kakva su Vam deca. Zašto ste poštovali svoje nastavnike? Zato jer su Vaši roditelji imali svest o važnosti škole u vaspitnoj funkciji – škola i roditelj na istom zadatku. Kada bi mogli samo mesec dana da radite sa tom bahatom, nevaspitanom i bezobraznom decom, bilo bi Vam jasno kakav je položaj prosvetnog jadnika u Srbiji, te zašto su očajni i nezadovoljni. Najbolje bi bilo da nezadovoljni roditelji svoju decu zadrže kod kuće, te ih obrazuju i vaspitavaju sami…
Na žalost, posledice stanja u školama trpeće budućnost ove ojađene države!