Своје зараде просветни радници, као и сви запослени, добијају на два начина. Модел обрачуна, односно врста зараде, зависиће од тога да ли се она обрачунава за радне дане или за време кад је запослени био на годишњем одмору, користио слободне дане или није радио због државних празника.
И ту, врло често, током летњих месеци настане забуна јер сви просветни радници на платном листићу имају обрачунат износ нижи од очекиваног.
Како се зараде обрачунавају у јавном сектору и зашто је то тако, објаснио је за наш портал Милан Јевтић, наставник историје из Крагујевца и коаутор акредитованог семинара који се управо бави правима и обавезама запослених у школама, као и начином обрачуна зараде.
– Просветним радницима, као и осталима који раде у јавном сектору, зарада се током оних радних дана када нису на одмору обрачунава као плата, односно као производ основице и припадајућег коефицијента (у зависности од стручне спреме). Тад плата не зависи од броја радних дана у месецу за све осим за оне који примају „минималац“. И то је једна врста зараде.
Друга врста зараде се назива „накнада плате“ и она се од последње измене Закона о раду из 2014. године израчунава као просек свих примања у последњих 12 месеци подељених са укупним бројем радних сати у том временском периоду. Тако добијени износ се после множи са бројем радних сати у месецу у коме се прима накнада плате. Она се исплаћује за време годишњег одмора, државних празника и слободних дана. – каже Милан Јевтић.
Додатно, како је објаснио, јулска плата била је знатно умањена зато што је ове године јул имао има само 168 радних сати, па је и износ накнаде мањи када се множи са мањим бројем. У августу ће број радних сати бити већи, односно 184 сата па ће износ накнаде за запослене који ће годишњи одмор користити претежно у августу, бити већи.
– Није баш сваког лета овако, до 2014. године се узимао тромесечни просек па је накнада била значајно већа. – каже он.
На питање зашто је ове године то „умањење“ веће него претходних година, Јевтић каже да за то постоје два разлога.
– Први је тај што смо тек у фебруару 2023. примили већу плату за 12%. Просек за претходних 7 месеци који су урачунавани у висину накнаде био је за 12% мањи, а сматрам да је други разлог и то што је напречац прекинута школска година и велика већина запослених је отишла на годишњи одмор већ у првим данима јула. Јулска зарада је у ствари накнада плате која се обрачунава у једном од најнеповољнијих месеци у години са 21 радним даном и 168 радних сати. Износ који се добије израчунавањем просечне вредности дванаестомесечног просека се множи са мањим бројем и добије се много нижи износ. – објашњава наш саговорник.
Ако ово и јесте неправда, каже Јевтић, не може се рећи да је противнезаконита.
– Начин обрачуна накнаде плате је исти за све запослене и није ексклузивно осмишљен за просветне раднике. Дефинисан је одредбама Закона о раду. Правници би рекли dura lex sed lex, и није логично тражити да просветни радници буду изузети од примене Закона.
Шта се, ипак, може?
Према Јевтићевим речима, постоји документ који су потписали представници синдиката и Владе Републике Србије и зове се Посебни колективни уговор.
– У Уговору који сам као тада представник синдиката лично потписао 2015. године је стајала обавеза Владе Србије да сваке године са представницима репрезентативних синдиката утврђује висину и динамику исплате новогодишње награде за запослене у просвети (до висине плате). Влада је до сада ту обавезу избегавала да испуни, пре свега користећи се преварним радњама. Међутим, након те 2015. године, када је обавеза настала, потписано је још неколико ПКУ у којима та обавеза није избрисана. Ове године је миритељ одредио као обавезу Владе да напокон престане са избегавањем ове обавезе и приступи преговорима. То је, по мом мишљењу, одлична прилика да се ублажи неправда. Иначе, убеђен сам да просветни радници, иако спадају међу најобразованије људе у држави, веома слабо познају своја радничка права. Многи не знају чак ни како им се обрачунава зарада. Изливи незадовољства се често своде на неаргументовано подизање галаме и гнева који се најчешће управља на погрешну страну. – објашњава наш саговорник.
Odličan tekst, ali tuga je to kad vam ionako bednu platu dodatno umanje. Za sve smo krivi isključivo mi, prosvetni radnici. Džaba nam fakultetske diplome kad ne znamo da cenimo sebe, a pri tom smo i kukavice u smislu da nemamo hrabrosti da se ujedinimo, i bez sindikata koji ništa ne rade za nas, izborimo za svoja prava.
Ranije se i preko raspusta primala puna plata. Ovo su uveli zadnjih nekoliko godina jer gledaju na svaki nacin od radnika da uzmu novac. A plate prosvetara su i onako ispod proseka pa jos kada se oduzme ostane tanko. A tako ce biti i u buduce smesno je pricati o plati prosvetara. Od januara prosek ce biti vise od 100000 a profesor ce sa svim povecanjima imati 86000.Treba li ovome komentar? A svi ostali u budzetu imace iznad proseka.
U mnogim firmama radnici dobiju regres tokom odmora. Prosvetnim radnicima ne daju vec uzimaju regres. Topli obrok jos jedna nepostojeca stavka.
U prosek za bolovanje preko 30 dana ulaze komplet sati u mesecu. A za godisnji odmor i naknade za dane drzavnog praznika, placenog odsustva i bolovanja do 30 dana ulazi samo prosek za radne dane u mesecu. Zbog toga je broj obracunskih dana za naknadu za godisnji odmor manji.