Svoje zarade prosvetni radnici, kao i svi zaposleni, dobijaju na dva načina. Model obračuna, odnosno vrsta zarade, zavisiće od toga da li se ona obračunava za radne dane ili za vreme kad je zaposleni bio na godišnjem odmoru, koristio slobodne dane ili nije radio zbog državnih praznika.
I tu, vrlo često, tokom letnjih meseci nastane zabuna jer svi prosvetni radnici na platnom listiću imaju obračunat iznos niži od očekivanog.
Kako se zarade obračunavaju u javnom sektoru i zašto je to tako, objasnio je za naš portal Milan Jevtić, nastavnik istorije iz Kragujevca i koautor akreditovanog seminara koji se upravo bavi pravima i obavezama zaposlenih u školama, kao i načinom obračuna zarade.
– Prosvetnim radnicima, kao i ostalima koji rade u javnom sektoru, zarada se tokom onih radnih dana kada nisu na odmoru obračunava kao plata, odnosno kao proizvod osnovice i pripadajućeg koeficijenta (u zavisnosti od stručne spreme). Tad plata ne zavisi od broja radnih dana u mesecu za sve osim za one koji primaju „minimalac“. I to je jedna vrsta zarade.
Druga vrsta zarade se naziva „naknada plate“ i ona se od poslednje izmene Zakona o radu iz 2014. godine izračunava kao prosek svih primanja u poslednjih 12 meseci podeljenih sa ukupnim brojem radnih sati u tom vremenskom periodu. Tako dobijeni iznos se posle množi sa brojem radnih sati u mesecu u kome se prima naknada plate. Ona se isplaćuje za vreme godišnjeg odmora, državnih praznika i slobodnih dana. – kaže Milan Jevtić.
Dodatno, kako je objasnio, julska plata bila je znatno umanjena zato što je ove godine jul imao ima samo 168 radnih sati, pa je i iznos naknade manji kada se množi sa manjim brojem. U avgustu će broj radnih sati biti veći, odnosno 184 sata pa će iznos naknade za zaposlene koji će godišnji odmor koristiti pretežno u avgustu, biti veći.
– Nije baš svakog leta ovako, do 2014. godine se uzimao tromesečni prosek pa je naknada bila značajno veća. – kaže on.
Na pitanje zašto je ove godine to „umanjenje“ veće nego prethodnih godina, Jevtić kaže da za to postoje dva razloga.
– Prvi je taj što smo tek u februaru 2023. primili veću platu za 12%. Prosek za prethodnih 7 meseci koji su uračunavani u visinu naknade bio je za 12% manji, a smatram da je drugi razlog i to što je naprečac prekinuta školska godina i velika većina zaposlenih je otišla na godišnji odmor već u prvim danima jula. Julska zarada je u stvari naknada plate koja se obračunava u jednom od najnepovoljnijih meseci u godini sa 21 radnim danom i 168 radnih sati. Iznos koji se dobije izračunavanjem prosečne vrednosti dvanaestomesečnog proseka se množi sa manjim brojem i dobije se mnogo niži iznos. – objašnjava naš sagovornik.
Ako ovo i jeste nepravda, kaže Jevtić, ne može se reći da je protivnezakonita.
– Način obračuna naknade plate je isti za sve zaposlene i nije ekskluzivno osmišljen za prosvetne radnike. Definisan je odredbama Zakona o radu. Pravnici bi rekli dura lex sed lex, i nije logično tražiti da prosvetni radnici budu izuzeti od primene Zakona.
Šta se, ipak, može?
Prema Jevtićevim rečima, postoji dokument koji su potpisali predstavnici sindikata i Vlade Republike Srbije i zove se Posebni kolektivni ugovor.
– U Ugovoru koji sam kao tada predstavnik sindikata lično potpisao 2015. godine je stajala obaveza Vlade Srbije da svake godine sa predstavnicima reprezentativnih sindikata utvrđuje visinu i dinamiku isplate novogodišnje nagrade za zaposlene u prosveti (do visine plate). Vlada je do sada tu obavezu izbegavala da ispuni, pre svega koristeći se prevarnim radnjama. Međutim, nakon te 2015. godine, kada je obaveza nastala, potpisano je još nekoliko PKU u kojima ta obaveza nije izbrisana. Ove godine je miritelj odredio kao obavezu Vlade da napokon prestane sa izbegavanjem ove obaveze i pristupi pregovorima. To je, po mom mišljenju, odlična prilika da se ublaži nepravda. Inače, ubeđen sam da prosvetni radnici, iako spadaju među najobrazovanije ljude u državi, veoma slabo poznaju svoja radnička prava. Mnogi ne znaju čak ni kako im se obračunava zarada. Izlivi nezadovoljstva se često svode na neargumentovano podizanje galame i gneva koji se najčešće upravlja na pogrešnu stranu. – objašnjava naš sagovornik.