Цене ђачких екскурзија и наставе у природи не престају да заокупљају пажњу јавности, а нарочито родитеља, већ годинама. Није ни чудо, ако знамо да седмодневни боравак за дете, у скромном одмаралишту и петокреветној соби, кошта више од 40.000 динара.
Родитељи се чуде, између себе буне, али – плаћају. Увек је ту оно „како да моје дете не иде, ако иде већина“. Цене су, каже директор Јуте Александар Сеничић, транспарентне.
„Цео процес је врло транспарентан. Расписује се набавка коју подноси школа. На основу захтева који се формирају у сарадњи са Саветом родитеља, агенције дају своје понуде које су потпуно транспарентне. Родитељи и Савет родитеља могу да виде тачну калкулацију трошкова и да одлуче која је понуда најбоља. То не мора увек бити понуда са најнижом ценом.“ – рекао је својевремено Сеничић у изјави за ТВ Прву.
Он је објаснио да је оно што највише оптерећује цену превоз, односно дневнице водича и лекара које се опорезују са 60%, као и дневнице наставника који воде децу, на које родитељи плаћају порез и до 90%.
„Око 60%, односно 57,5% су порези и доприноси и још 20% код исплате тих дневница професорима. То значи да, ако наставник има 1000 динара дневницу, на тај износ се додаје и око 900 динара пореза. Све то оптерећује цену путовања.“ – објаснио је Сеничић.
Да су дневнице учитеља некако увек тема расправе није новост, али чињеница је да брига о детету 24/7 није нимало лак посао. Ако претпоставимо да је износ дневнице по детету 1000 динара (а у већини школа је и мање од тога), то би практично значило да, за сат времена бриге о једном детету, учитељ заради мање од 42 динара.
Али, то је нето износ који се исплаћује учитељу. Како је Александар Сеничић објаснио, родитељи, поред дневнице, плаћају и порезе и доприносе који износе око 90%! А то је, можда, могуће избећи.
Неке београдске школе управо то и раде, иако нису желеле да се јавно експонирају на ову тему.
О чему се ради?
Систем у већини школа тренутно функционише тако да се комплетан износ трошка путовања уплаћује на рачун школе или агенције која организује путовање. У оба случаја, агенције, најчешће, праве уговор о делу или уговор о привременим и повременим пословима са наставницима који децу воде на путовање. Ово је обавезно јер наставници нису запослени у агенцијама, а обе ове врсте уговора подразумевају и плаћање високих пореза, што све оптерећује цену путовања. Наставници и учитељи су запослени у школама, што значи да би одлазак на наставу у природи за њих могао бити нека врста службеног путовања. Свој посао раде на неком другом месту. У таквом случају би им дневнице исплаћивала школа директно, износ до 3000 био би неопорезив, а све преко 3000 опорезовало би се са свега 10%.
Свакако да није циљ да се умање дневнице наставника, већ да се промени начин исплате, тако да родитељи не плаћају огромне порезе.
Да по овом принципу раде већ годинама потврдиле су нам и две школе у једном београдском приградском насељу. Како кажу, не то за њих јесте много више посла, те стога моле и да их јавно не именујемо, како им колеге их других школа не би на томе замериле.
„Да, ми тако радимо већ дуго. Комплетан износ родитељи уплаћују на рачун школе, а ми наставницима обрачунавамо дневнице за службени пут. Остатак износа пребацујемо агенцији која организује путовање. За нас је то додатни посао, али за родитеље јесте знатно повољније.“ – потврдили су нам у рачуноводству једне од школа.
На овај начин, тај порез на дневнице о ком се толико говори, смањује се на свега 7-8%.
У пракси, то би значило да, ако је дневница за путовање 1000 динара по детету, за седам дана, укупан износ који родитељи плаћају био би око 7500, ако дневнице обрачунава школа. У случају да дневнице исплаћује агенција, морају се платити порези и доприноси и онда родитељи уместо 7500, плаћају око 13.000 динара.
Иницијатива да се на овај начин врши исплата дневница помогла би многим родитељима да лакше прегурају тај финансијски издатак одласка на екскурзије, које су из године у годину све скупље.