Cene đačkih ekskurzija i nastave u prirodi ne prestaju da zaokupljaju pažnju javnosti, a naročito roditelja, već godinama. Nije ni čudo, ako znamo da sedmodnevni boravak za dete, u skromnom odmaralištu i petokrevetnoj sobi, košta više od 40.000 dinara.
Roditelji se čude, između sebe bune, ali – plaćaju. Uvek je tu ono „kako da moje dete ne ide, ako ide većina“. Cene su, kaže direktor Jute Aleksandar Seničić, transparentne.
„Ceo proces je vrlo transparentan. Raspisuje se nabavka koju podnosi škola. Na osnovu zahteva koji se formiraju u saradnji sa Savetom roditelja, agencije daju svoje ponude koje su potpuno transparentne. Roditelji i Savet roditelja mogu da vide tačnu kalkulaciju troškova i da odluče koja je ponuda najbolja. To ne mora uvek biti ponuda sa najnižom cenom.“ – rekao je svojevremeno Seničić u izjavi za TV Prvu.
On je objasnio da je ono što najviše opterećuje cenu prevoz, odnosno dnevnice vodiča i lekara koje se oporezuju sa 60%, kao i dnevnice nastavnika koji vode decu, na koje roditelji plaćaju porez i do 90%.
„Oko 60%, odnosno 57,5% su porezi i doprinosi i još 20% kod isplate tih dnevnica profesorima. To znači da, ako nastavnik ima 1000 dinara dnevnicu, na taj iznos se dodaje i oko 900 dinara poreza. Sve to opterećuje cenu putovanja.“ – objasnio je Seničić.
Da su dnevnice učitelja nekako uvek tema rasprave nije novost, ali činjenica je da briga o detetu 24/7 nije nimalo lak posao. Ako pretpostavimo da je iznos dnevnice po detetu 1000 dinara (a u većini škola je i manje od toga), to bi praktično značilo da, za sat vremena brige o jednom detetu, učitelj zaradi manje od 42 dinara.
Ali, to je neto iznos koji se isplaćuje učitelju. Kako je Aleksandar Seničić objasnio, roditelji, pored dnevnice, plaćaju i poreze i doprinose koji iznose oko 90%! A to je, možda, moguće izbeći.
Neke beogradske škole upravo to i rade, iako nisu želele da se javno eksponiraju na ovu temu.
O čemu se radi?
Sistem u većini škola trenutno funkcioniše tako da se kompletan iznos troška putovanja uplaćuje na račun škole ili agencije koja organizuje putovanje. U oba slučaja, agencije, najčešće, prave ugovor o delu ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa nastavnicima koji decu vode na putovanje. Ovo je obavezno jer nastavnici nisu zaposleni u agencijama, a obe ove vrste ugovora podrazumevaju i plaćanje visokih poreza, što sve opterećuje cenu putovanja. Nastavnici i učitelji su zaposleni u školama, što znači da bi odlazak na nastavu u prirodi za njih mogao biti neka vrsta službenog putovanja. Svoj posao rade na nekom drugom mestu. U takvom slučaju bi im dnevnice isplaćivala škola direktno, iznos do 3000 bio bi neoporeziv, a sve preko 3000 oporezovalo bi se sa svega 10%.
Svakako da nije cilj da se umanje dnevnice nastavnika, već da se promeni način isplate, tako da roditelji ne plaćaju ogromne poreze.
Da po ovom principu rade već godinama potvrdile su nam i dve škole u jednom beogradskom prigradskom naselju. Kako kažu, ne to za njih jeste mnogo više posla, te stoga mole i da ih javno ne imenujemo, kako im kolege ih drugih škola ne bi na tome zamerile.
„Da, mi tako radimo već dugo. Kompletan iznos roditelji uplaćuju na račun škole, a mi nastavnicima obračunavamo dnevnice za službeni put. Ostatak iznosa prebacujemo agenciji koja organizuje putovanje. Za nas je to dodatni posao, ali za roditelje jeste znatno povoljnije.“ – potvrdili su nam u računovodstvu jedne od škola.
Na ovaj način, taj porez na dnevnice o kom se toliko govori, smanjuje se na svega 7-8%.
U praksi, to bi značilo da, ako je dnevnica za putovanje 1000 dinara po detetu, za sedam dana, ukupan iznos koji roditelji plaćaju bio bi oko 7500, ako dnevnice obračunava škola. U slučaju da dnevnice isplaćuje agencija, moraju se platiti porezi i doprinosi i onda roditelji umesto 7500, plaćaju oko 13.000 dinara.
Inicijativa da se na ovaj način vrši isplata dnevnica pomogla bi mnogim roditeljima da lakše preguraju taj finansijski izdatak odlaska na ekskurzije, koje su iz godine u godinu sve skuplje.