Чак се и најбољи родитељи боре с тим како да дисциплинују своје малишане. Пратите ових 14 једноставних стратегија које ће вам помоћи да поставите границе са својим двогодишњаком, и још важније, да их се држите.
Питање како дисциплиновати двогодишњака је изазовно, тешко, па чак и фрустрирајуће за многе родитеље. Док су раније методе дисциплиновања деце обично укључивале телесне казне попут батина, многи данашњи родитељи су заинтересовани за нежнији и позитивнији приступ. Према мишљењу стручњака, вероватно смо на добром путу.
Методе позитивне дисциплине за малишане нису само ефикасне, већ могу да помогну и родитељима и деци да регулишу своје емоције, побољшају комуникацију и унапреде самопоштовање и самопоуздање.
Као што многи стручњаци за родитељство виде, најбољи начин да дисциплинујете двогодишњака почиње постављањем правила за заштиту вашег малишана. Ово укључује правила која спречавају ваше дете да се бави понашањем које је:
- Агресивно – као што је ударање
- Опасно – попут истрчања на улицу
- Неприкладно – као што је бацање хране
Такође може бити умирујуће за родитеље да знају да праве стратегије дисциплине могу бити корисне за растућу малу децу. Америчка академија за педијатрију (ААП) објашњава да ефикасне стратегије дисциплиновања усмерене на развој могу да помогну не само у развијању когнитивних и социоемоционалних вештина, већ и у емоционалној и бихевиоралној регулацији.
Дисциплиновање малог детета такође значи да трпи последице када прекрши правила. То је као да сте добар шеф. А више је него јасно да није лако бити добар шеф, посебно малом детету. Стога предлажемо следеће корисне методе које вам у томе могу помоћи.
Изаберите своје битке
Ако увек говорите „не, не, не“, ваше дете ће после извесног времена „искључити“ то „не“, неће га чути и тако неће ни разумети ваше приоритете.
Дефинишите шта вам је важно, поставите ограничења у складу са тим и укажите на одговарајуће последице. Онда олакшајте себи мало тако то ћете занемарити ствари које су досадне и иритантне, али у суштини неважне као што је инсистирање вашег детета да носи САМО љубичасту одећу. То је ионако навика и фаза коју ће прерасти, зашто бисте се оптерећивали око тога?
Одржавање добрих односа са својим дететом – које је, у ствари, потпуно зависи од вас—важније је за њихов раст од покушаја да га натерате да реагује на начин на који једноставно неће реаговати,“ каже дечји психијатар Елизабет Бергер, доктор медицине и ауторка књиге „Одгајање деце са карактером“.
Откријте шта вашег малишана покреће (на несташлук)
Неко лоше понашање се може спречити — ако можете да предвидите шта ће га изазвати и унапред направите план игре. Ако ваш двогодишњак ужива у вучењу тоалет папира низ ходник, кикоћући се док се ролна развија иза њега, можете понављати „не“, а можете и попети тоалет папир на вишу полицу..
За мало дете је повлачење тоалет папира неодољива забава. Паметније је да му га склоните с пута него да се свађате око тога.
Дакле, ако је ваше дете склоно томе да граби лименке са рафова у продавници, понесите му играчке да се игра у колицима док купујете. Ако не жели да дели своје омиљене плишане играчке са другом децом у вашем дому, уклоните их из одређеног простора за игру пре него што пријатељи стигну. Можда воли да црта по зидовима? Држите бојице у фиоци ван његовог домашаја и не дозволите да боји без надзора.
Делујте „превентивно“
Нека деца имају лоша понашања када су гладна, преморена или исфрустрирана што су затворена унутра. Ако ваше дете има тенденцију да буде срећно и енергично ујутру, али је уморно и мрзовољно после ручка, закажите одласке у продавницу и посете лекару за ујутро, када је најбољег расположења.
Припремите малишана за сва нова искуства и објасните како очекујете да ће се понашати. „Прелази“ такође могу бити тешки за неку децу, па им дајте довољно времена да се прилагоде предстојећој транзицији кад год је то могуће. Примера ради, када знате да ће се рођендан у играоници ускоро завршити, реците: „За неколико минута мораћемо да покупимо играчке и да се спремимо да идемо кући.“ Што се дете осећа спремније, мања је вероватноћа да ће правити галаму око промена.
Будите доследни и непоколебљиви
Важно је бити у складу са оним што је дозвољено, а шта не, и какве су последице ако се крши кућни ред.
„Између 2. и 3. године деца напорно раде да би разумела како њихово понашање утиче на људе око њих. Ако се ваша реакција на ситуацију стално мења – једног дана пустите дете да баци лопту у кући, а следећег не – збунићете га тим помешаним сигналима.“, каже специјалиста за развој деце Клер Лернер, ауторка књиге „Зашто је моје дете главно?“.
Једно упозорење: До друге године, многа деца науче да пољуљају одлучност својих родитеља тако што ће бити слатка. Не дозволите да вас њихова тактика одврати од тога да будете доследни и да будете чврсти – без обзира на то колико су дивни.
Не реагујте емотивно
Наравно, тешко је остати миран када ваше дете ишчупа псу реп или удари сестру у лице. Али ако вриштите у бесу, порука коју покушавате да пошаљете ће се изгубити — и ситуација ће брзо ескалирати. Љута реакција може само повећати вредност забаве за ваше дете, зато се одуприте жељи да подигнете тон.
Када родитељи вичу, деца могу да се фокусирају на звук и тон гласа, уместо на оно што родитељи заправо покушавају да кажу.
Уместо да имате циљ да „контролишете дете“ изаберите да „контролишете ситуацију. Ово може значити да поново прилагодите своје идеје о томе шта је могуће све док се самодисциплина вашег детета не побољша. Можда ћете морати донекле да смањите своја очекивања о њиховом стрпљењу и самоконтроли. Ово би био конструктиван правац, ако је ваш циљ да дан протекне глатко, тако да има мање прилика да се обоје осећате фрустрирано“, саветује др Бергер.
Слушајте и поновите
Деца се осећају боље када знају да су саслушана, па кад год је то могуће, потврдите њихова осећања и покажите да разумете забринутост свог детета. Ово можда неће нужно решити проблем ако не постоји безбедно или логично решење (примера ради, када желе да се возе у свом ауто седишту без закопчавања), али може смањити њихов бес и смирити конфликт.
Ако ваша деца кукају у продавници јер им не дозвољавате да отворе чоколаду, могли бисте да кажете нешто попут: „Звучи као да си љут на мене, јер ти нећу дозволити да отвориш чоколаду док не дођемо кући. У реду је да будеш љут, али није у реду да вичеш или цвилиш.“
Фокусирајте се на једноставне ствари које треба радити уместо на ствари које не треба радити
Ако сте попут многих родитеља, можете покушати да уразумите своје дете када прекрши правила, нудећи објашњења о томе шта су погрешили и изговарајући детаљне претње о привилегијама које ће изгубити ако не престану да се лоше понашају. Овај приступ се зове „отворено причање“, али је једнако неефикасан као и када преетерано емотивно реагујемо и вичемо на дете.
Због чега је то тако? Пошто 18-месечно дете не поседује когнитивну способност да разуме сложене реченице, и док дете од 2 или 3 године има боље језичке вештине, још увек му недостаје пажња да упије оно што говорите. Осим тога, фокусирање на негативно — „немој“ — им не пружа јасну алтернативу која им је потребна у том тренутку.
Ако вас једноипогодишње дете удари, прескочите „велику“ реакцију и реците: „Користи руке нежно“. Уколико настави да васудара, склоните се с пута и реците неутралним тоном: „Нећу дозволити да ме удараш“ и држите га за руке ако је потребно.
До 3. године деца разумеју узрок и последицу, па наведите последице понашања и очекивања у понашању: „Треба да опереш зубе. Можеш сам или могу ја да урадит то за тебе, ти одлучујеш. Што дуже траје, што ћемо мање времена имати да читамо причу за лаку ноћ“. Друга опција: „Трењба да опереш зубе. Можеш их опрати одмах или за пет минута. Ти одлучујеш.“
Понудите изборе
Када дете одбије да уради нешто (или престане то да ради), прави проблем је обично контрола: Ви то имате, а они то желе. Кад год је то могуће, дајте свом малишану мало контроле нудећи ограничен скуп избора.
Будите сигурни да су избори ограничени, специфични и прихватљиви за вас. Отворена питања попут: „Одакле желиш да почнеш?“ могу бити неодољива за ваше дете, а избор који вам није прихватљив само ће појачати сукоб.
Зато уместо да наређујете свом детету да почисти своје играчке, питајте га: „Шта би прво желео да средиш, своје књиге или своје коцке?“
Пазите на своје речи
Од велике помоћи може бити да „ти“ изјаве претворите у „ја“ поруке. На пример, ако трогодишњаку кажете да не може да остави свој трицикл у ходнику, можда ће желети да се свађа. Бољи приступ: „Ако помериш свој трицикл на трем, неће га толико ударати и изгребати.“
Уверите се да ваш тон и речи не делују као да више не волите своје дете. Када кажете: „Стварно не могу да поднесем када се тако понашаш“ , то звучи коначно. Међутим, када кажете: „Не волим када покушаваш да извучеш лименке са полице у продавници“, то показује вашем детету да вам се не свиђа специфично понашање — а не оно само.
Уместо да кажете: „Ниси љубазан, јер нећеш да делиш играчке са својим најбољим пријатељем“, покушајте са: „Знам да је тешко делити играчке које стварно волиш. Да ли би желео да се наизменично играте?
Подучавајте дете емпатији
Двогодишњаку је ретко јасно зашто би требало да престане да ради нешто што му је забавно, на пример да гризе, удара или граби играчке од друге деце. Уместо тога, фокусирање на емпатију може помоћи вашем детету да види да његово понашање директно утиче на друге људе и подстакне га да прво размисли о последицама.
Реците ствари попут: „Када уједеш или удариш људе, то их боли“ или: „Када отимаш играчке од друге деце, она се осећају тужно, јер и даље желе да се играју са њима.“
Размислите о тајм-аутима и одузимању ствари
Ако поновљени укори, преусмеравање и губитак привилегија нису „излечили“ ваше дете од његовог увредљивог понашања, можете посегнути ка тајм-аут методи, односно жељи да га пошаљете у собу да размисли.
Међутим, неки психолози сугеришу да је ова метода неефикасна, јер изоловање детета због његовог избора може да му говори да је његово понашање „превише за нас“. Губитак привилегија је такође неефикасан метод, осим ако није природна и логична последица бескорисног или неприкладног понашања. Не желите да самовољно одузимате ствари само да би се ваше дете осећало довољно лоше да направи другачији избор. Тај приступ је заснован на страху и може да наруши ваш однос. Уместо тога, покушајте да повежете губитак привилегија са понашањем које се надате да ћете видети код свог детета.
Ако ваше дете удари свог брата или сестру мачем играчком, на пример, ограничите да може да користи мач само кад су присутни одрасли. Затим, могу да се играју са њим само неколико минута како би показали да га могу безбедно користити. Ако га безбедно користе и поштују правила, могу зарадити више времена за игру. У супротном, ако поново почну да ударају, нема играња с играчком више у том дану и неће добити другу прилику до сутра.
Разговарајте о могућностима
Када желите да ваше дете престане да буде агресивно према другима, понудите му безбедне начине да изрази своја осећања – рецимо, ударањем по јастуку. Деца морају да науче да, иако су њихове емоције и импулси прихватљиви, одређени начини њиховог изражавања нису.
Старија деца могу помоћи да смисле различите опције за решавање изазовних ситуација. Слушајте њихове идеје отвореног ума, а затим разговарајте о последицама избора сваке опције. На пример, ако ваше дете жели играчку са којом се друго дете игра, можете питати: „Шта мислиш да би могао да урадиш да натераш свог пријатеља да подели ту играчку с тобом?“ Затим заједно разговарајте о следећем кораку.
Наградите добро понашање
Мало је вероватно да ће ваше дете увек радити све што кажете. Нормално је да се деца опиру контроли, посебно када тражите од њих да ураде нешто што не желе. Када се понашају како треба, размислите о томе да им дате малу награду (повремено).
Разумна употреба специјалних посластица и награда – као и много вербалног позитивног поткрепљења – добар су начин да покажете свом детету да сте свесни и да поштујете њихова осећања. Ово, више од свега, даје кредибилитет вашим захтевима и дисциплиновању.
Следећи пут када ваше дете покупи своје играчке без приговора, похвалите га и дајте му до знања да зато што је обавио сјајан посао чишћења чим сте тражили, сада имате времена да заједно играте посебну игру после вечере.
Останите позитивни
Без обзира на то колико сте фрустрирани због лошег понашања свог детета, немојте то да изговарате пред њим. Ако би људи чули свог шефа на послу како каже: „Не знам шта да радим са својим запосленима. Они воде компанију, а ја се осећам немоћно да урадим било шта поводом тога“, изгубили би поштовање према њему или још више изгубили интересовање за посао.
Иста је ствар када деца чују своје родитеље како говоре о њима на безнадежан или негативан начин. Неће имати добру слику о вама као свом шефу и на крају ће поновити такво понашање.
Сваки родитељ се с времена на време осећа огорчено. Ако дођете до те тачке, уместо да причате о томе пред својим дететом, обратите се свом партнеру, педијатру или пријатељу од поверења за подршку и савет. Професионална терапија је такође корисна опција.
Како године утичу на вашу дисциплину
Ефикасна дисциплина почиње разумевањем где ваше дете спада у развојном спектру. Иако су ове дисциплинске стратегије усмерене на двогодишњаке, оне могу подједнако лако да функционишу и за млађу и за старију децу све док упознате своје дете и његове могућности.
Узраст – 18 месеци
Са 18 месеци ваше дете је радознало, неустрашиво, импулсивно, покретно и нема појма о последицама својих поступака. То је рецепт за невоље. Иако граде речник и могу да прате једноставна упутства, не могу ефикасно да саопште своје потребе или разумеју дугачке укоре. Могу да угризу или ударе да би регистровали своје незадовољство или да би привукли вашу пажњу.
Као резултат тога, последице њиховог лошег понашања морају бити тренутне. Ако сачекате чак и 10 минута да реагујете, ваше дете се неће сетити шта је погрешно урадило нити ће то везати за последицу.
Узраст – 2 године
Са 2 године ваше дете користи своје моторичке вештине да тестира границе трчањем, скакањем, бацањем и пењањем. Егоцентрично је, склоно нападима бијеса и не воли да деле.
Последице би требало да буду брзе, јер двогодишњак није у стању да схвати појам времена. Пошто им и даље недостаје контрола импулса, дајте им још једну шансу убрзо након инцидента.
Узраст – 3 године
Са 3 године ваше дете је брбљивац, користи језик да изрази своје гледиште. Пошто воли да буде са другом децом и има неограничену енергију, можда ће му бити тешко да се тихо игра код куће.
Одвођење трогодишњака на игралиште или часове каратеа омогућиће му друштвени контакт за којим жудии и прилику да ослободи енергију. У овом узрасту, деци је то потребно колико им је потребна љубав и храна.
Трогодишњаци разликују добро од погрешног, разумеју узрок и последицу и задржавају информације неколико сати. Последице се могу одложити ради максималног утицаја, а објашњења могу бити детаљнија.