Čak se i najbolji roditelji bore s tim kako da disciplinuju svoje mališane. Pratite ovih 14 jednostavnih strategija koje će vam pomoći da postavite granice sa svojim dvogodišnjakom, i još važnije, da ih se držite.
Pitanje kako disciplinovati dvogodišnjaka je izazovno, teško, pa čak i frustrirajuće za mnoge roditelje. Dok su ranije metode disciplinovanja dece obično uključivale telesne kazne poput batina, mnogi današnji roditelji su zainteresovani za nežniji i pozitivniji pristup. Prema mišljenju stručnjaka, verovatno smo na dobrom putu.
Metode pozitivne discipline za mališane nisu samo efikasne, već mogu da pomognu i roditeljima i deci da regulišu svoje emocije, poboljšaju komunikaciju i unaprede samopoštovanje i samopouzdanje.
Kao što mnogi stručnjaci za roditeljstvo vide, najbolji način da disciplinujete dvogodišnjaka počinje postavljanjem pravila za zaštitu vašeg mališana. Ovo uključuje pravila koja sprečavaju vaše dete da se bavi ponašanjem koje je:
- Agresivno – kao što je udaranje
- Opasno – poput istrčanja na ulicu
- Neprikladno – kao što je bacanje hrane
Takođe može biti umirujuće za roditelje da znaju da prave strategije discipline mogu biti korisne za rastuću malu decu. Američka akademija za pedijatriju (AAP) objašnjava da efikasne strategije disciplinovanja usmerene na razvoj mogu da pomognu ne samo u razvijanju kognitivnih i socioemocionalnih veština, već i u emocionalnoj i bihevioralnoj regulaciji.
Disciplinovanje malog deteta takođe znači da trpi posledice kada prekrši pravila. To je kao da ste dobar šef. A više je nego jasno da nije lako biti dobar šef, posebno malom detetu. Stoga predlažemo sledeće korisne metode koje vam u tome mogu pomoći.
Izaberite svoje bitke
Ako uvek govorite „ne, ne, ne“, vaše dete će posle izvesnog vremena „isključiti“ to „ne“, neće ga čuti i tako neće ni razumeti vaše prioritete.
Definišite šta vam je važno, postavite ograničenja u skladu sa tim i ukažite na odgovarajuće posledice. Onda olakšajte sebi malo tako to ćete zanemariti stvari koje su dosadne i iritantne, ali u suštini nevažne kao što je insistiranje vašeg deteta da nosi SAMO ljubičastu odeću. To je ionako navika i faza koju će prerasti, zašto biste se opterećivali oko toga?
Održavanje dobrih odnosa sa svojim detetom – koje je, u stvari, potpuno zavisi od vas—važnije je za njihov rast od pokušaja da ga naterate da reaguje na način na koji jednostavno neće reagovati,“ kaže dečji psihijatar Elizabet Berger, doktor medicine i autorka knjige „Odgajanje dece sa karakterom“.
Otkrijte šta vašeg mališana pokreće (na nestašluk)
Neko loše ponašanje se može sprečiti — ako možete da predvidite šta će ga izazvati i unapred napravite plan igre. Ako vaš dvogodišnjak uživa u vučenju toalet papira niz hodnik, kikoćući se dok se rolna razvija iza njega, možete ponavljati „ne“, a možete i popeti toalet papir na višu policu..
Za malo dete je povlačenje toalet papira neodoljiva zabava. Pametnije je da mu ga sklonite s puta nego da se svađate oko toga.
Dakle, ako je vaše dete sklono tome da grabi limenke sa rafova u prodavnici, ponesite mu igračke da se igra u kolicima dok kupujete. Ako ne želi da deli svoje omiljene plišane igračke sa drugom decom u vašem domu, uklonite ih iz određenog prostora za igru pre nego što prijatelji stignu. Možda voli da crta po zidovima? Držite bojice u fioci van njegovog domašaja i ne dozvolite da boji bez nadzora.
Delujte „preventivno“
Neka deca imaju loša ponašanja kada su gladna, premorena ili isfrustrirana što su zatvorena unutra. Ako vaše dete ima tendenciju da bude srećno i energično ujutru, ali je umorno i mrzovoljno posle ručka, zakažite odlaske u prodavnicu i posete lekaru za ujutro, kada je najboljeg raspoloženja.
Pripremite mališana za sva nova iskustva i objasnite kako očekujete da će se ponašati. „Prelazi“ takođe mogu biti teški za neku decu, pa im dajte dovoljno vremena da se prilagode predstojećoj tranziciji kad god je to moguće. Primera radi, kada znate da će se rođendan u igraonici uskoro završiti, recite: „Za nekoliko minuta moraćemo da pokupimo igračke i da se spremimo da idemo kući.“ Što se dete oseća spremnije, manja je verovatnoća da će praviti galamu oko promena.
Budite dosledni i nepokolebljivi
Važno je biti u skladu sa onim što je dozvoljeno, a šta ne, i kakve su posledice ako se krši kućni red.
„Između 2. i 3. godine deca naporno rade da bi razumela kako njihovo ponašanje utiče na ljude oko njih. Ako se vaša reakcija na situaciju stalno menja – jednog dana pustite dete da baci loptu u kući, a sledećeg ne – zbunićete ga tim pomešanim signalima.“, kaže specijalista za razvoj dece Kler Lerner, autorka knjige „Zašto je moje dete glavno?“.
Jedno upozorenje: Do druge godine, mnoga deca nauče da poljuljaju odlučnost svojih roditelja tako što će biti slatka. Ne dozvolite da vas njihova taktika odvrati od toga da budete dosledni i da budete čvrsti – bez obzira na to koliko su divni.
Ne reagujte emotivno
Naravno, teško je ostati miran kada vaše dete iščupa psu rep ili udari sestru u lice. Ali ako vrištite u besu, poruka koju pokušavate da pošaljete će se izgubiti — i situacija će brzo eskalirati. Ljuta reakcija može samo povećati vrednost zabave za vaše dete, zato se oduprite želji da podignete ton.
Kada roditelji viču, deca mogu da se fokusiraju na zvuk i ton glasa, umesto na ono što roditelji zapravo pokušavaju da kažu.
Umesto da imate cilj da „kontrolišete dete“ izaberite da „kontrolišete situaciju. Ovo može značiti da ponovo prilagodite svoje ideje o tome šta je moguće sve dok se samodisciplina vašeg deteta ne poboljša. Možda ćete morati donekle da smanjite svoja očekivanja o njihovom strpljenju i samokontroli. Ovo bi bio konstruktivan pravac, ako je vaš cilj da dan protekne glatko, tako da ima manje prilika da se oboje osećate frustrirano“, savetuje dr Berger.
Slušajte i ponovite
Deca se osećaju bolje kada znaju da su saslušana, pa kad god je to moguće, potvrdite njihova osećanja i pokažite da razumete zabrinutost svog deteta. Ovo možda neće nužno rešiti problem ako ne postoji bezbedno ili logično rešenje (primera radi, kada žele da se voze u svom auto sedištu bez zakopčavanja), ali može smanjiti njihov bes i smiriti konflikt.
Ako vaša deca kukaju u prodavnici jer im ne dozvoljavate da otvore čokoladu, mogli biste da kažete nešto poput: „Zvuči kao da si ljut na mene, jer ti neću dozvoliti da otvoriš čokoladu dok ne dođemo kući. U redu je da budeš ljut, ali nije u redu da vičeš ili cviliš.“
Fokusirajte se na jednostavne stvari koje treba raditi umesto na stvari koje ne treba raditi
Ako ste poput mnogih roditelja, možete pokušati da urazumite svoje dete kada prekrši pravila, nudeći objašnjenja o tome šta su pogrešili i izgovarajući detaljne pretnje o privilegijama koje će izgubiti ako ne prestanu da se loše ponašaju. Ovaj pristup se zove „otvoreno pričanje“, ali je jednako neefikasan kao i kada preeterano emotivno reagujemo i vičemo na dete.
Zbog čega je to tako? Pošto 18-mesečno dete ne poseduje kognitivnu sposobnost da razume složene rečenice, i dok dete od 2 ili 3 godine ima bolje jezičke veštine, još uvek mu nedostaje pažnja da upije ono što govorite. Osim toga, fokusiranje na negativno — „nemoj“ — im ne pruža jasnu alternativu koja im je potrebna u tom trenutku.
Ako vas jednoipogodišnje dete udari, preskočite „veliku“ reakciju i recite: „Koristi ruke nežno“. Ukoliko nastavi da vasudara, sklonite se s puta i recite neutralnim tonom: „Neću dozvoliti da me udaraš“ i držite ga za ruke ako je potrebno.
Do 3. godine deca razumeju uzrok i posledicu, pa navedite posledice ponašanja i očekivanja u ponašanju: „Treba da opereš zube. Možeš sam ili mogu ja da uradit to za tebe, ti odlučuješ. Što duže traje, što ćemo manje vremena imati da čitamo priču za laku noć“. Druga opcija: „Trenjba da opereš zube. Možeš ih oprati odmah ili za pet minuta. Ti odlučuješ.“
Ponudite izbore
Kada dete odbije da uradi nešto (ili prestane to da radi), pravi problem je obično kontrola: Vi to imate, a oni to žele. Kad god je to moguće, dajte svom mališanu malo kontrole nudeći ograničen skup izbora.
Budite sigurni da su izbori ograničeni, specifični i prihvatljivi za vas. Otvorena pitanja poput: „Odakle želiš da počneš?“ mogu biti neodoljiva za vaše dete, a izbor koji vam nije prihvatljiv samo će pojačati sukob.
Zato umesto da naređujete svom detetu da počisti svoje igračke, pitajte ga: „Šta bi prvo želeo da središ, svoje knjige ili svoje kocke?“
Pazite na svoje reči
Od velike pomoći može biti da „ti“ izjave pretvorite u „ja“ poruke. Na primer, ako trogodišnjaku kažete da ne može da ostavi svoj tricikl u hodniku, možda će želeti da se svađa. Bolji pristup: „Ako pomeriš svoj tricikl na trem, neće ga toliko udarati i izgrebati.“
Uverite se da vaš ton i reči ne deluju kao da više ne volite svoje dete. Kada kažete: „Stvarno ne mogu da podnesem kada se tako ponašaš“ , to zvuči konačno. Međutim, kada kažete: „Ne volim kada pokušavaš da izvučeš limenke sa police u prodavnici“, to pokazuje vašem detetu da vam se ne sviđa specifično ponašanje — a ne ono samo.
Umesto da kažete: „Nisi ljubazan, jer nećeš da deliš igračke sa svojim najboljim prijateljem“, pokušajte sa: „Znam da je teško deliti igračke koje stvarno voliš. Da li bi želeo da se naizmenično igrate?
Podučavajte dete empatiji
Dvogodišnjaku je retko jasno zašto bi trebalo da prestane da radi nešto što mu je zabavno, na primer da grize, udara ili grabi igračke od druge dece. Umesto toga, fokusiranje na empatiju može pomoći vašem detetu da vidi da njegovo ponašanje direktno utiče na druge ljude i podstakne ga da prvo razmisli o posledicama.
Recite stvari poput: „Kada ujedeš ili udariš ljude, to ih boli“ ili: „Kada otimaš igračke od druge dece, ona se osećaju tužno, jer i dalje žele da se igraju sa njima.“
Razmislite o tajm-autima i oduzimanju stvari
Ako ponovljeni ukori, preusmeravanje i gubitak privilegija nisu „izlečili“ vaše dete od njegovog uvredljivog ponašanja, možete posegnuti ka tajm-aut metodi, odnosno želji da ga pošaljete u sobu da razmisli.
Međutim, neki psiholozi sugerišu da je ova metoda neefikasna, jer izolovanje deteta zbog njegovog izbora može da mu govori da je njegovo ponašanje „previše za nas“. Gubitak privilegija je takođe neefikasan metod, osim ako nije prirodna i logična posledica beskorisnog ili neprikladnog ponašanja. Ne želite da samovoljno oduzimate stvari samo da bi se vaše dete osećalo dovoljno loše da napravi drugačiji izbor. Taj pristup je zasnovan na strahu i može da naruši vaš odnos. Umesto toga, pokušajte da povežete gubitak privilegija sa ponašanjem koje se nadate da ćete videti kod svog deteta.
Ako vaše dete udari svog brata ili sestru mačem igračkom, na primer, ograničite da može da koristi mač samo kad su prisutni odrasli. Zatim, mogu da se igraju sa njim samo nekoliko minuta kako bi pokazali da ga mogu bezbedno koristiti. Ako ga bezbedno koriste i poštuju pravila, mogu zaraditi više vremena za igru. U suprotnom, ako ponovo počnu da udaraju, nema igranja s igračkom više u tom danu i neće dobiti drugu priliku do sutra.
Razgovarajte o mogućnostima
Kada želite da vaše dete prestane da bude agresivno prema drugima, ponudite mu bezbedne načine da izrazi svoja osećanja – recimo, udaranjem po jastuku. Deca moraju da nauče da, iako su njihove emocije i impulsi prihvatljivi, određeni načini njihovog izražavanja nisu.
Starija deca mogu pomoći da smisle različite opcije za rešavanje izazovnih situacija. Slušajte njihove ideje otvorenog uma, a zatim razgovarajte o posledicama izbora svake opcije. Na primer, ako vaše dete želi igračku sa kojom se drugo dete igra, možete pitati: „Šta misliš da bi mogao da uradiš da nateraš svog prijatelja da podeli tu igračku s tobom?“ Zatim zajedno razgovarajte o sledećem koraku.
Nagradite dobro ponašanje
Malo je verovatno da će vaše dete uvek raditi sve što kažete. Normalno je da se deca opiru kontroli, posebno kada tražite od njih da urade nešto što ne žele. Kada se ponašaju kako treba, razmislite o tome da im date malu nagradu (povremeno).
Razumna upotreba specijalnih poslastica i nagrada – kao i mnogo verbalnog pozitivnog potkrepljenja – dobar su način da pokažete svom detetu da ste svesni i da poštujete njihova osećanja. Ovo, više od svega, daje kredibilitet vašim zahtevima i disciplinovanju.
Sledeći put kada vaše dete pokupi svoje igračke bez prigovora, pohvalite ga i dajte mu do znanja da zato što je obavio sjajan posao čišćenja čim ste tražili, sada imate vremena da zajedno igrate posebnu igru posle večere.
Ostanite pozitivni
Bez obzira na to koliko ste frustrirani zbog lošeg ponašanja svog deteta, nemojte to da izgovarate pred njim. Ako bi ljudi čuli svog šefa na poslu kako kaže: „Ne znam šta da radim sa svojim zaposlenima. Oni vode kompaniju, a ja se osećam nemoćno da uradim bilo šta povodom toga“, izgubili bi poštovanje prema njemu ili još više izgubili interesovanje za posao.
Ista je stvar kada deca čuju svoje roditelje kako govore o njima na beznadežan ili negativan način. Neće imati dobru sliku o vama kao svom šefu i na kraju će ponoviti takvo ponašanje.
Svaki roditelj se s vremena na vreme oseća ogorčeno. Ako dođete do te tačke, umesto da pričate o tome pred svojim detetom, obratite se svom partneru, pedijatru ili prijatelju od poverenja za podršku i savet. Profesionalna terapija je takođe korisna opcija.
Kako godine utiču na vašu disciplinu
Efikasna disciplina počinje razumevanjem gde vaše dete spada u razvojnom spektru. Iako su ove disciplinske strategije usmerene na dvogodišnjake, one mogu podjednako lako da funkcionišu i za mlađu i za stariju decu sve dok upoznate svoje dete i njegove mogućnosti.
Uzrast – 18 meseci
Sa 18 meseci vaše dete je radoznalo, neustrašivo, impulsivno, pokretno i nema pojma o posledicama svojih postupaka. To je recept za nevolje. Iako grade rečnik i mogu da prate jednostavna uputstva, ne mogu efikasno da saopšte svoje potrebe ili razumeju dugačke ukore. Mogu da ugrizu ili udare da bi registrovali svoje nezadovoljstvo ili da bi privukli vašu pažnju.
Kao rezultat toga, posledice njihovog lošeg ponašanja moraju biti trenutne. Ako sačekate čak i 10 minuta da reagujete, vaše dete se neće setiti šta je pogrešno uradilo niti će to vezati za posledicu.
Uzrast – 2 godine
Sa 2 godine vaše dete koristi svoje motoričke veštine da testira granice trčanjem, skakanjem, bacanjem i penjanjem. Egocentrično je, sklono napadima bijesa i ne voli da dele.
Posledice bi trebalo da budu brze, jer dvogodišnjak nije u stanju da shvati pojam vremena. Pošto im i dalje nedostaje kontrola impulsa, dajte im još jednu šansu ubrzo nakon incidenta.
Uzrast – 3 godine
Sa 3 godine vaše dete je brbljivac, koristi jezik da izrazi svoje gledište. Pošto voli da bude sa drugom decom i ima neograničenu energiju, možda će mu biti teško da se tiho igra kod kuće.
Odvođenje trogodišnjaka na igralište ili časove karatea omogućiće mu društveni kontakt za kojim žudii i priliku da oslobodi energiju. U ovom uzrastu, deci je to potrebno koliko im je potrebna ljubav i hrana.
Trogodišnjaci razlikuju dobro od pogrešnog, razumeju uzrok i posledicu i zadržavaju informacije nekoliko sati. Posledice se mogu odložiti radi maksimalnog uticaja, a objašnjenja mogu biti detaljnija.