Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, која је преузела дужност после трагедије у ОШ „Владислав Рибникар“, рекла је, гостујући на Радио Телевизији Србије, да је тај трагични догађај натерао све нас да размишљамо и да учинимо све да се то никада не понови.
На питање да ли је утврђено како се догодило да је недавно у истој школи један ученик донео нож, Славица Ђукић Дејановић је рекла да су органи МУП-а предузели све радње и да се ради о нарочито осетљивим подацима јер је реч о малолетницима.
„Ми из образовања још увек немамо никакву информацију о томе. Вероватно се још утврђује шта се догађа и Министарство унутрашњих послова у оквиру својих овлашћења и процедура ради свој посао“, каже министарка.
Према њеним речима, посебне мере психолошког рада су са дечаком у чијем ранцу је нађен нож, његовим другарима, његовим родитељима и онима који су пријавили сумњу да се нож налази у једном ранцу.
„Чињеница је да смо негде затајили у васпитној компоненти и да се њој мора придавати неупоредиво већа пажња. А то је могуће једино ако сви учесници у школи, а то су и родитељи и наставници и деца, раде на том проблему и појачању васпитне функције“, каже министарка.
Као разлоге за крах васпитне компоненте види систем вредности одраслих који су модели деци, утицај медија вероватно због агресије која се промовише као стил живота.
„Сигурно је да читаво друштво својим порукама шаље моделе деци за идентификацију“, нагласила је.
У Србији ради 2.600 педагога и психолога. Према званичним подацима у нашој земљи има 3.210 основних школа.
Министарка каже да након догађаја у Рибникару, без обзира на то да ли је школа мала, она мора имати и психолога и педагога ако кадровски потенцијал те средине то дозвољава.
„Ми имамо други проблем. Мали број људи се опредељује за педагошка занимања“, каже Славица Ђукић Дејановић.
На питање на који начин се може вратити углед просветним радницима, министарка је рекла да родитељи, просветни радници, деца, Влада сви морају помоћи враћању угледа.
„Уобичајено је да очекујемо да дете дође у школу са пристојним нивоом знања и васпитања из своје породице. Нажалост, дисфункционалних породица је много, не само код нас у Србији, него уопште. Ти модерни трендови и брзина живота коју имамо, професионалне обавезе које имају родитељи, често доводе децу у периоде самоће који трају по неколико сати“, напоменула је.
Недавно је у јавност изашао професор физичког и рекао да је добио списак ученика са којима не сме да има физички контакт на часовима, што је увек смело када радите неку тешку вежбу, а са друге стране имамо примере где родитељи доводе адвокате па се тако деци поправљају оцене.
Министарка каже да је о свим овим случајевима обавештена и да су у новембру донели Законске допуне и измене које се односе на садржаје рада у школама.
Како је рекла, обавеза Министарства је кад Народна скупштина изгласа закон да у року од шест месеци донесе правилнике који ће конкретизовати законске норме и направити процедуре како да се ти закони спроводе.
„Правилници су то што је ових дана доста актуелно због тога што један од правилника који се тиче насиља, 22. фебруара ступио на снагу и он је мало изазвао одређене полемике. Полемике у смислу да су једни оцењивали да је добро што је тај члан пет Правилника који каже да 50 одсто родитеља једног одељења ако оцењује да наставник свој посао не ради у складу са правилницима и очекиваним понашањима може се обратити школи и тражити да школа то провери“, истакла је Ђукић Дејановић.
Након тога, како је појаснила, директор и стручно веће анализирају ту примедбу родитеља која је стигла и оцењују да ли је основана или није, ако је неоснована одбацују је и обавештавају родитеља о томе, а ако је основана реагују.
Министарка је нагласила да би се компетентност наставника једне школе довела до жељеног нивоа, морамо једни другима бити мало и контрола.
„Контрола су пре свега унутрашњи надзор школе, па спољашњи надзор, па инспекцијске службе, али и родитељи могу имати могућност да своје примедбе евентуално доставе школи и школа треба да се стара о пре свега анализи, свега што је написано евентуално у тој примедби, посебно ако више од 50 одсто родитеља једног разреда има исту примедбу“, навела је министарка.
„Знање о менталном здрављу и стабилности менталног здравља, препознавање неког ко има неки психолошки проблем је обавеза сваког човека. Улазак већег нивоа знања о менталном здрављу у школе никако није замена за часове математике, географије или било ког предмета. Напротив, то је једна додатна активност у којој се ради посебно након кризних ситуација, трауматичних ситуација, а и у превенцији на јачању менталног здравља свих актера образовања. То је нешто што је просто један корак напред“, каже Славица Ђукић Дејановић.
Извор: РТС