„Ма, је л’ ти то ОПЕТ читаш оне твоје стрипове?! Хајде, остави то и узми књигу у руке! Докле ћеш да дангубиш с тим?!“
Многи од нас рођених седамдесетих и осамдесетих година прошлог века памте ове реченице, изговорене љутитим тоном. Али, уз најбољу намеру. Јер наши родитељи нису знали да је стрип уметност, да је стрип љубав, да је то форма потребна сваком детету да би им машта расла и креативност бујала. Нису знали да обогаћује речник и подстиче на читање и ону децу коју велика количина текста плаши.
Мој муж је, зато, стрипове куповао кришом и кад би их читао, лежећи на кревету, држао би испред њих неки уџбеник, како би мама и тата, ако упадну у собу, помислили да учи.
Ту љубав према стрипу наследила је и наша ћерка која је графичке романе ауторке Рејне Телегемајер заволела већ на првој страни. Након првог прочитаног стрипа ове ауторке који носи назив Храброст и на један веома искрен, отворен, али и топао и духовит начин говори о мукама одрастање једне тинејџерке, моја десетогодишња девојчица није могла да дочека објављивање наставка приче о овој симпатичној јунакињи, која носи назив Осмех. Као и Храброст и други део романа настао је на основу елемената из живота саме ауторке, па тако и главна јунакиња носи име – Рејна.
Ауторка Рејна Телгемајер иначе је једна од омиљених у савременом свету графичких новела. Пишући и цртајући о свему ономе што може бити разлог за забринутост десетогодишњакиње – лош успех у школи, пубертет, вршњачко насиље, проблеми са пријатељима – у књизи „Храброст“ Телгемајер заправо позива децу да проговоре искрено о сопственим емоцијама. На невероватан начин улази у „кожу“ девојчице тог узраста, тачно разумевајући све оно што их мучи и брине, о чему размишљају и шта воле.
Аутобиографске елементе Рејна ће укључити и у свој други графички роман „Осмех“. јунакиња стрипа се саплела, пала и поломила два предња зуба. Као да пубертет и одрастање нису довољно тешки, њен млади живот се додатно компликује сталним одласцима стоматологу, хируршким захватима и ношењем вештачких протеза. Како једна девојчица може да издржи сваку од ових болних процедура када је упоредо муче заљубљивање, брига о самопоуздању и односи са пријатељицама?
Читајући вицкаст текст, ведар приступ тематици и уз илустрације, читалац овог стрип романа запитаће се над неким озбиљним темама као што су право пријатељство, вршњачко насиље и везе између тинејџера. Због свих посебности које се крију на страницама „Осмеха“ деца основношколског узраста апсолутно ће уживати у читању стрипа.
Иста ауторка стоји и иза серијала „Клуб бебиситерки“, који је базиран на популарним романима Ен. М. Мартин, који су доживели и своју ТВ адаптацију, тако да постоји и истоимена серија на платформи Netflix. Први део серијала „Кристи има сјајну идеју“ говори о четири најбоље пријатељице које оснивају Клуб бебиситерки који ће им помоћи да се носе са изазовима младих бебиситерки, али и и са строгим родитељима, променама у породици, модним кризама и свим великим тајнама које прате одрастање.
Стрип за љубитеље Битлса, али и оне који их тек откривају
Још једна занимљива прича о одрастању долази из пера чувене француске ауторке Магали ле Иш, чије је име познато свим читаоцима музичких авантура и књига о несташном псу Пеци.
Овог пута, ова награђивана ауторка представља се аутобиографских графичким романом „Nowhere Girl“, шармантној причи о одрастању. Радња стрипа и приче смештена је у деведесете године 20. века, где читалац прати једанаестогодишњу Магали која се суочава с тешкоћама изазваним преласком из нижих у старије разреде основне школе, као и преласком из детињства у адолесценцију.
На упечатљив и свом стилу доследан начин, Магали приповеда о једном периоду збуњености, неприпадања и неснађености који доживе скоро сва деца у пубертету. Пут проналажења себе за главну јунакињу значи и повезивање са музиком Битлса, откривање нових шарених димензија и аутентичности.
За који који год од стрипова да се одлучите, сетите се да се стрип чита од корице до корице, као и да овај тип књига чије се илустрације упијају са ентузијазмом могу бити прва станица вашег детета на путу кроз занимљив свет књижевности.
