Од десеторо средњошколаца које је наградио Фонд за младе таленте – најмање ЧЕТВОРО су деца просветних радника. Шта нам то говори?

Фото: Зоран Петровић / НИТРА

Андреја знате, цела Србија о њему бруји ових дана. Он је генијалац који је освојио пет златних медаља на Међународној олимпијади „Стемко” у Сингапуру.

Даље на сликама видите моју ћерку, потом Алексу Перовића и Лану Зорјан. И они су, попут Андреја, на пријему у Влади Републике Србије у јануару ове године добили признања за остварене успехе.

Међутим, оно што њих четворо спаја јесте чињеница да су једини из Србије ова признања добили за уметност (музику), као и то ДА ИМ МАМЕ РАДЕ У ШКОЛАМА. Да, све четири мајке ове дивне успешне деце су ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ! Ланина мама је наставница виолине, Алексина предаје физику, Андрејева мама је учитељица, а о мени већ (скоро) све знате.

Ово је почетак статуса на Инстаграму који нам је привукао пажњу, а чији је аутор Јелена Братић, наставница српског језика и књижевности. Фотографије о којима говори настале су почетком године, на пријему у Влади Републике Србије, где је министарка науке, технолошког развоја и иновација уручила награде Фонда за младе таленте средњошколцима који су у 2022. години постигли изузетне успехе.

Оно што је посебно привукло пажњу јесте чињеница да, од 10 награђених за академске успехе, најмање четворо има родитеље који су просветни радници.

Пожелели смо да чујемо њихове приче. Приче родитеља чија деца су међу најталентованијима и највреднијима у Србији. А који су, случајно или намерно – наставници и учитељи.

Наш први разговор је с Јеленом Братић, мајком Катарине Братић и професорком српског језика и књижевности у Музичкој школи „Даворин Јенко“ и Балетској школи „Лујо Давичо“.

Њена ћерка Катарина награђена је за изузетан успех у области музике, а као млада пијанисткиња остварила је бројне успехе, у Србији и свету.

– Стара афричка пословица каже „Потребно је цело село да се одгаји дете.“ И то је тачно. У данашњем друштву то „село“ чини прво породица – ужа и шира: родитељи, баке и деке, тетке, стричеви, ујне; а потом и васпитачи, наставници, тренери… сви они људи који долазе у контакт с дететом и с њим проводе одређено време. Они чине мало племе које се бави васпитањем и развијањем потенцијала детета. На родитељима је да те потенцијале и склоности препознају, а потом да усмеравају дете и подстичу га да их развија, не губећи из вида и то да треба оставити времена и за игру, дружење и забаву, јер дете је једном дете. Када пронађете равнотежу у томе, схватићете у чему је тајна. – казала је за наш портал Јелена Братић.

Искрено говори и да је створити човека од младог бића данас веома тешко.

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели 💫 Kako Jeca kaže 💫 (@jeca.bratic)

– Млади су изложени као ниједна генерација пре – и оно што треба и оно што не треба могу да виде на свом паметном телефону (или било ком другом дигиталном уређају ком имају приступ), а да родитељи о томе немају појма. С друге стране, млади су збуњени јер ово време наметнуте политичке коректности и разноразних права у њима ствара збрку у вези са тим шта се сме, а шта не сме. У таквим околностима, научити дете да буде своје, да схвати шта је, шта жели од живота, да поштује праве вредности и да се не утопи у масу прави је подухват, али и врло важна ствар. Дакле, поред свих оних основних васпитних лекција, можда најважније за сву нашу децу јесте научити их колико је образовање важно, да треба да буду културна бића и на крају, да остану своји и буду верни ономе што јесу. – истиче Катаринина мама и наставница српског језика.

Како каже, с обзиром на то да се Катарина одмалена определила за клавир, најпоноснија је на чињеницу да њена ћерка предано прати свој сан.

– Ми, наставници, имамо ту привилегију да на бројним примерима видимо како различити васпитни модели изгледају и какве резултате дају. Тако сам и ја, радећи са средњошколцима још и пре него што сам постала мајка, видела како изгледа када родитељи, на пример, покушавају да остваре неке своје неостварене снове и амбиције преко детета. То дете које нико није питао шта би волело и које је потпуно незаинтересовано за оно што су родитељи уместо њега одабрали, у страху од родитељске љутње или казне ради све што му се каже, а у дубини свог бића је несрећно. И онда сам рекла себи да никада нећу бити такав родитељ. Децу треба слушати, ослушкивати њихове жеље, увиђати њихове потребе и способности. Док су мали, водите их на спортове, стране језике, балет, фолклор… нека пробају све што мисле да им се свиђа (не истовремено, наравно) и што можете да им приуштите. После неког времена ће постати јасно у чему највише уживају, задржаће се на ономе што их стварно занима. Тада више не треба да бринете. Унутрашња мотивација ће их водити, налазиће се у друштву деце која воле исто што и они, биће им забавно и ништа им неће бити тешко. Е тад су сва чуда могућа… – закључује за наш портал Јелена, Катаринина мама.

Иначе, Катарина Братић ученица је трећег разреда Средње музичке школе „Даворин Јенко“ из Београда. Клавир је почела да свира са девет година. Од многобројних такмичења одржаних у Србији, региону и иностранству, издвајају се прво место на такмичењу Carl Maria von Weber у Дрездену (2019), као и друго место на престижном међународном такмичењу Virtuosi per musica di pianoforte (Usti na Labi, Чешка, 2022). Поред тога, Катарина је носилац титуле лауреата на Републичком такмичењу Заједнице музичких и балетских школа Србије (2022).