Највећа национална манифестација за промоцију и заштиту дечјих права – Дечја недеља, одржава се од 7. до 13. октобра. Разноврсна креативна и едукативна дешавања широм земље одиграће се под слоганом „Ја сам дете, имам план: Толеранција и љубав за сваки дан“.
О толеранцији се говори много последњих година, као и о методама које помажу да код малишана изградимо не само осећај за толеранцију, већ и за емпатију. Колико је заправо важно да деца уче толеранцију у школи и у којој мери наставници могу да утичу на изградњу здравог окружења за рад и дружење?
Као просветни радници, учитељи, наставници и професори нису само едукатори и предавачи. Циљ коме треба да теже у својој учионици јесте припрема ученика за живот кроз учење вештина комуникације, али и разумевања и сарадње са људима из различитих средина и култура.
Издвојили смо неколико корисних стратегија који вам могу помоћи да ученике из свог разреда „подучавате“ драгоценој вештини толеранције.
Наставници треба да буду културно компетентни
Прва ствар коју наставници морају да ураде пре него што покушају да науче ученике толеранцији јесте да разумеју и оспоре сопствене предрасуде које се тичу расе, пола, класе, земље рођења, вере и слично. Дакле, важно је да се информишу о свим питањима и проблемима са којима се суочавају људи са маргина. Разумевањем потешкоћа на које наилазе припадници маргинализоване популације, онда могу елиминисати евентуалне личне предрасуде и утицати даље на ђаке на позитиван начин.
Лепо понашање у учионици као договор који се поштује
Многи наставници на почетку школске године могу да направе подлогу за безбедно окружење тако што ће развити договор у учионици – какво понашање се подржава, а какво не, шта ученицима треба да би се осећали поштовано, цењено и безбедно. Дискусија о поштовању других треба да се прошири и на разговор о поштовању разлика у раси, полу, религији итд.
Згужвани осмех – игра са папиром
Велике су шансе да ученици не разумеју у којој мери особе које су дискриминисане морају да крију своја права осећања. Један од начина да им се то искуство приближи јесте кроз игру. Замолите своје ћаке да нацртају велики „смајли“ на комаду папира и реците им да само мало згужвају папир сваки пут када изговорите изјаву за коју сматрају да је погрешно рећи некоме или о некоме. Изговарајте различите изјаве које јасно показују нетолеранцију и притом, наравно, бирајте оне реченице, увреде и претње које одговарају узрасту ученика.
Важно је да понављате све док већина ученика не згужва своје папире у куглице. Затим замолите ученике да размотају папир и изгладе га и исправе најбоље што могу. Водите дискусију о стању папира и чињеници да је осмех још увек присутан. Овом вежбом се подстиче емпатија, јер ученици добијају визуелну представу о томе колико нетолеранција повређује друге.
Учите кроз текст – књиге и чланци као корисно средство
За наставнике који желе да изграде толеранцију у својим одељењима од кључног је значаја да покрену дискусију о стереотипима и пристрасности. Добар повод за то могу да буду књиге, приче и разни чланци, па се не устручавајте да их користите кад год је то могуће.
Прочитајте текст наглас док ученици прате. Нека одреде стил језика који се користи и елементе радње. Постављајте питања како бисте им помогли да препознају стереотипе кроз оно што је представљено. Разговарајте о томе када се користи позитиван и негативан језик и како је то на њих утицало. Замолите их да вам кажу како су се осећали у одређеним деловима текста и који су ликови били присутни у том тренутку. Може се расправљати и о томе који ликови су паметни, а који се приказују као неуспешни. Дајте ученицима прилику да одговоре на текст и изразе своје утиске и обавезно их подстакните да кажу шта би променили у описаним ситуацијама.
Омогућите разговоре о „незгодним“ темама као што су неправда и нетолеранција
Ученици свих узраста препознају и/или доживљавају неправде које су својствене пристрасностима и дискриминацији и желе да о томе говоре. Они свакодневно виде ове предрасуде у свету, а на наставницима је да им обезбеде сигуран простор за разговор који води до емпатије и разумевања. Поставите простор у учионици тако да буде погодан за дискусију, будите сигурни да сте поставили јасан циљ и смернице за понашање за разговор и испланирајте како ћете спречити да се ученици осећају издвојено.
Разговори о неправди могу изазвати низ емоција, па будите спремни да се позабавите јаким осећањима како би се разговор могао наставити. Нелагодност је неопходна да би дошло до раста, тако да је у реду да се ученици осећају непријатно током овог разговора све док напетост, наравно, не прерасте у сукоб.
На, крају, не заборавимо, када се ученици експлицитно науче да поштују и воле оне који су другачији, циклус мржње се прекида и наставници још једном показују зашто су хероји.
