Najveća nacionalna manifestacija za promociju i zaštitu dečjih prava – Dečja nedelja, održava se od 7. do 13. oktobra. Raznovrsna kreativna i edukativna dešavanja širom zemlje odigraće se pod sloganom „Ja sam dete, imam plan: Tolerancija i ljubav za svaki dan“.
O toleranciji se govori mnogo poslednjih godina, kao i o metodama koje pomažu da kod mališana izgradimo ne samo osećaj za toleranciju, već i za empatiju. Koliko je zapravo važno da deca uče toleranciju u školi i u kojoj meri nastavnici mogu da utiču na izgradnju zdravog okruženja za rad i druženje?
Kao prosvetni radnici, učitelji, nastavnici i profesori nisu samo edukatori i predavači. Cilj kome treba da teže u svojoj učionici jeste priprema učenika za život kroz učenje veština komunikacije, ali i razumevanja i saradnje sa ljudima iz različitih sredina i kultura.
Izdvojili smo nekoliko korisnih strategija koji vam mogu pomoći da učenike iz svog razreda „podučavate“ dragocenoj veštini tolerancije.
Nastavnici treba da budu kulturno kompetentni
Prva stvar koju nastavnici moraju da urade pre nego što pokušaju da nauče učenike toleranciji jeste da razumeju i ospore sopstvene predrasude koje se tiču rase, pola, klase, zemlje rođenja, vere i slično. Dakle, važno je da se informišu o svim pitanjima i problemima sa kojima se suočavaju ljudi sa margina. Razumevanjem poteškoća na koje nailaze pripadnici marginalizovane populacije, onda mogu eliminisati eventualne lične predrasude i uticati dalje na đake na pozitivan način.
Lepo ponašanje u učionici kao dogovor koji se poštuje
Mnogi nastavnici na početku školske godine mogu da naprave podlogu za bezbedno okruženje tako što će razviti dogovor u učionici – kakvo ponašanje se podržava, a kakvo ne, šta učenicima treba da bi se osećali poštovano, cenjeno i bezbedno. Diskusija o poštovanju drugih treba da se proširi i na razgovor o poštovanju razlika u rasi, polu, religiji itd.
Zgužvani osmeh – igra sa papirom
Velike su šanse da učenici ne razumeju u kojoj meri osobe koje su diskriminisane moraju da kriju svoja prava osećanja. Jedan od načina da im se to iskustvo približi jeste kroz igru. Zamolite svoje ćake da nacrtaju veliki „smajli“ na komadu papira i recite im da samo malo zgužvaju papir svaki put kada izgovorite izjavu za koju smatraju da je pogrešno reći nekome ili o nekome. Izgovarajte različite izjave koje jasno pokazuju netoleranciju i pritom, naravno, birajte one rečenice, uvrede i pretnje koje odgovaraju uzrastu učenika.
Važno je da ponavljate sve dok većina učenika ne zgužva svoje papire u kuglice. Zatim zamolite učenike da razmotaju papir i izglade ga i isprave najbolje što mogu. Vodite diskusiju o stanju papira i činjenici da je osmeh još uvek prisutan. Ovom vežbom se podstiče empatija, jer učenici dobijaju vizuelnu predstavu o tome koliko netolerancija povređuje druge.
Učite kroz tekst – knjige i članci kao korisno sredstvo
Za nastavnike koji žele da izgrade toleranciju u svojim odeljenjima od ključnog je značaja da pokrenu diskusiju o stereotipima i pristrasnosti. Dobar povod za to mogu da budu knjige, priče i razni članci, pa se ne ustručavajte da ih koristite kad god je to moguće.
Pročitajte tekst naglas dok učenici prate. Neka odrede stil jezika koji se koristi i elemente radnje. Postavljajte pitanja kako biste im pomogli da prepoznaju stereotipe kroz ono što je predstavljeno. Razgovarajte o tome kada se koristi pozitivan i negativan jezik i kako je to na njih uticalo. Zamolite ih da vam kažu kako su se osećali u određenim delovima teksta i koji su likovi bili prisutni u tom trenutku. Može se raspravljati i o tome koji likovi su pametni, a koji se prikazuju kao neuspešni. Dajte učenicima priliku da odgovore na tekst i izraze svoje utiske i obavezno ih podstaknite da kažu šta bi promenili u opisanim situacijama.
Omogućite razgovore o „nezgodnim“ temama kao što su nepravda i netolerancija
Učenici svih uzrasta prepoznaju i/ili doživljavaju nepravde koje su svojstvene pristrasnostima i diskriminaciji i žele da o tome govore. Oni svakodnevno vide ove predrasude u svetu, a na nastavnicima je da im obezbede siguran prostor za razgovor koji vodi do empatije i razumevanja. Postavite prostor u učionici tako da bude pogodan za diskusiju, budite sigurni da ste postavili jasan cilj i smernice za ponašanje za razgovor i isplanirajte kako ćete sprečiti da se učenici osećaju izdvojeno.
Razgovori o nepravdi mogu izazvati niz emocija, pa budite spremni da se pozabavite jakim osećanjima kako bi se razgovor mogao nastaviti. Nelagodnost je neophodna da bi došlo do rasta, tako da je u redu da se učenici osećaju neprijatno tokom ovog razgovora sve dok napetost, naravno, ne preraste u sukob.
Na, kraju, ne zaboravimo, kada se učenici eksplicitno nauče da poštuju i vole one koji su drugačiji, ciklus mržnje se prekida i nastavnici još jednom pokazuju zašto su heroji.
