Учитељи на факултетима нису учили методе које су им данас потребне да би одржали дечју пажњу на часу, закључак је једног од говора које је проф. др Ранко Рајовић одржао у емисији ПсихологИја, за ТВ ХРТ.
Он је испричао сјајну причу о једном часу хемије, дечацима који у школу долазе само с телефонима и о томе како је Browl Stars помогао да науче градиво.
„Градиво деци служи за игру. На нашем семинару била је једна наставница хемије која нас је касније позвала и рекла да је све разумела о чему смо говорили, али да није сигурна како да то примени у свом предмету. Мој син Вук је докторирао хемију, па је он отишао на један њен час. Учили су тад периодни систем. Вук улази у учионицу и примећује да су деци телефони већ на столицама, спремни за следећи досадан час, а они ништа не слушају. Одмах им поставља питање: ‘Хајде овако, шта се опасно крије у једном великом инструменту, а има везе са Африком?'“ – почиње Ранко Рајовић причу о томе како би часови данас требало да изгледају.
Деца се, потом, питају шта је одговор и какво је то уопште питање? Има ли везе с хемијом? Брзо долазе до одговора да је највећи музички инструмент клавир, а да се у њему крије опасна животиња – лав. Деца се онда смеју, забавно им је, траже још питања… Следеће већ јесте из области хемије: Који број се крије у једном познатом елементу из хемије? Користимо тај елемент сваки дан?
„Одговор је три, број три се крије у наТРИјуму. За то време, док су остали ангажовани, четири ученика играју игрице. Вук их игнорише у почетку и ради са осталима, да би се од тих четворице убрзо тројица прикључила часу, а четврти покушава да их врати на телефон да с њим играју. Вук му прилази и види крајичком ока да игра једну сада популарну игрицу, Brawl Stars. То много деце сада игра. Дечак, након што је у игрици остао сам, демонстративно устаје и каже ‘Идем ја у двориште!’, пролазећи поред Вука као да није ту.“ – прича Рајовић.
Ова ситуација, каже он, наставницима није толико ни необична ни непозната јер има деце која су једноставно дигла руке од школе. Ипак, оно што може да направи разлику је реакција наставника у тим ситуацијама.
„Када је он прошао поред Вука и кренуо у двориште, Вук се окреће и каже му: ‘Да те питам нешто, Филипе… Играш ли ти Brawl Stars?’ Филип, помало шокирано застаје и узвраћа питањем: ‘Ви играте Brawl Stars?!’…“ прича даље Ранко Рајовић ову необичну ситуацију из једне основне школе.
Познато је колико се овај стручњак за дечји развој противи прекомерној употреби екрана, али исто тако није ни поборник апсолутне забране. Одрастање данас је много другачији од оног пре 20 или 30 година и непрестано морамо учити и прилагођавати се. Дигитални свет једнако је пун прилика и опасности, а на родитељима је да пронађу баланс када је реч о њиховој деци. Сати испред екрана, сваког дана, сигурно то нису.
Како објашњава Рајовић, у њиховом тиму труде се да буду у току са оним што је деци интересантно и што воле, те тако имају инсталирану и ову игрицу.
„Да, наравно, данас сам откључао Пени, јуче сам добио 12 трофеја… Него, кажи ти мени, који од броулера у свом називу има један главни град?“ – питао је Вук дечака који је кренуо да напусти час.
На то се један од тројице дечака који су се већ прикључили часу огласио рекавши: „Ел Примо! Има Рим!“
Филип се затим враћа на место јер има још броулера који у себи имају речи, па да их траже заједно. Али ускоро ће и њих нестати јер их нема баш толико пуно…
„Вук се припремио да држи час потпуно на другачији начин, уз неке НТЦ шифре које користимо, али није хтео да их прекида јер су добили фокус. И шта је урадио. Па предложио да праве своје броулере, али користећи периодни систем елемената.“ – објашњава Рајовић.
Како каже, деца су одмах питала како би се тај броулер звао и које би моћи имао?
„Па, ево нека буде Лион.“, казао им је Вук „Он има литијумске батерије и зато трчи 100 на сат. То је Li у имену. O је кисеоник, има маску за кисеоник и може да трчи испод воде, а N је азот, има пиштољ с течним азотом и све замрзне кад га нападну.“
„Какве су то моћи?!“ – питају деца.
„Па ето, направите ви сами своје из периодног система.“ – казао им је Вук.
Четири дечака који су игнорисали час, прича Рајовић, у школу нису понели ни ранац. Само телефоне. Али су од наставнице затражили књигу и папир, како би из периодног система осмислили броулере.
„А шта мислите, ко је први завршио задатак? Филип. Јавио се чим је завршио да каже да се његов јунак зове АуАг. Има златни штит (Au) и сребрни метак Аргентум који пробија зид. Вук му је одушевљено честитао. Како су они били срећни… Ово је сад порука за учитеље: Деца воле да их похвалимо. И ако нису добри у школи, где ће бити добри? Па у глупостима. Јер то је инстинкт, да у нечему буду добри и добију пажњу.“ – открива Рајовић.
Занимљиво је то да је овај час анимирао и ону децу која иначе не играју игрицу, па су се и они укључили, правећи своје броулере. Две девојчице направиле су Багнеа.
„Када их је питао Вук какве има моћи, објасниле су да је B бор, Ag је сребро, а N неон. Њихов броулер испаљује сребрне орахе који су премазани неоном и светле у мраку.“ – прича Рајовић и каже да су деца наставила да раде и након што је звонило, а тражили су и да уместо физике која је следећи час, имају још један час хемије.
„Још 45 минута су радили, а нису погледали телефон. За следећи час Вук им је предложио да се поделе у три групе, како стоје клупе. До зида су зебре, у средини соколови, до прозора пингвини. Први праве броулере од прве, друге и треће групе елемената периодног система, зебре од четврте, пете и шесте, а пингвини од седме и осме групе. Након следећег часа, наставница је позвала Вука и рекла му да су деца код куће направила скоро 40 броулера, а 30 су чак и нацртали. Да ли су они научили главне елементе из хемије? Јесу. Да ли знају како се пишу? Знају. Која су група? Који атомски број? Где се налазе у природи? Где се користе у индустрији? Јесу. И заволели хемију.“ – истиче Рајовић.
Он објашњава и како изгледају класична предавања због којих деца имају и отпор према учењу.
„Овако изгледају предавања која сам ја слушао. Данас радимо прву групу елемената. То су метали. Прва група је зато што има само само један електрон у оном спољашњем омотачу и лако га отпуштају па су зато нестабилни, али кад га опусте онда су стабилнији. Пошто је број онда број протона и електрона исти, пише се +1… Ко ће мене да слуша ако овако предајем? Деца траже да се играју и да кроз игру уче. Тај начин рада с њима и учитељима олакшава посао“ – закључио је Рајовић овај део своје приче.