Удружење секретара основних и средњих школа Србије обратило се данас отвореним писмом начелницима школских управа и саветницима за материјално-финансијске послове. Они сматрају да још није касно да се учињене грешке исправе.
„Удружење секретара основних и средњих школа обраћа вам се у овом сложеном тренутку са надом да се ситуација у школама још увек може поправити. Свесни да немамо обавезу да вас упозоравамо на кршење прописа, ипак узимамо ту слободу, због своје савести и правних интереса школа и запослених у школама.“ – казали су секретари основних и средњих школа.
Наиме, дописом Министарства просвете број од 24.2.2025. наложено је школама да се “број часова рада за фебруар обрачуна према евиденцији о оствареним ефективним часовима рада за сваког запосленог у оквиру четрдесеточасовне радне недеље, која се води у школи, а за чију исправност и тачност одговара директор”. Даље, у допису стоји да је то уређено чланом 126. Закона о основама система образовања и васпитања, што уопште није тачно.
”Ниједним прописом Републике Србије није предвиђено поступање директора школа какво тражи Министарство просвете. Уколико би запослени остварио мањи број ефективних часова рада него што је обавезан према уговору о раду којим је засновао радни однос и решењу о четрдесеточасовној радној недељи које је издао директор, ово би представљало основ за покретање дисциплинског поступка против запосленог.” – разјашњавају правници који раде у школама дилему која се већ недељама у медијима врти.
Из овог Удружења наводе да су директори школа који су поступили у складу са прописима благовремено тражили преко система ИСКРА пун износ зараде за све запослене, у складу са њиховим уговорима о раду, решењима о четрдесеточасовној радној недељи и обавезама које су школе преузеле закључивањем уговора, односно издавањем решења.
”У недостатку спроведеног одговарајућег дисциплинског поступка којим би се доказало да је запослени радио мање часова него што се обавезао наведеним актима, и у коме би му било дозвољено законом прописано право на одбрану, те чији резултат не можемо прејудицрати пре него што је поступак и покренут, директори који су тражили пун износ зараде су у том тренутку поступили на једини могући законит начин.” – кажу правници тапослени у школама.
Међутим, овако тражена средства саветници за материјално-финансијске послове нису пренели школама, са образложењем да сати нису усклађени са достављеном евиденцијом школској управи.
”Из овог разлога у многим школама ниједан запослени није остварио право на зараду дана тог 6. марта. У овим околностима неки директори сматрали су да су принуђени да умање зараду запосленима који су обуставили рад позивајући се на члан 39. став 1. Закона о безбедности и здрављу на раду, запосленима који су обуставили рад по Закону о штрајку без поштовања минимума процеса рада и запосленима који су у законском штрајку, односно да поступе по допису МП, који није заснован на закону.” – наводи се у саопштењу и посебно се наглашава да су у тим школама плате умањене и радницима рачуноводства, административним радницима, помоћно-техничком особљу за које чак није ни прописан минимум процеса рада, па се тек овде не може разлучити којом логиком су се школе водиле.
Позитивним прописима сигурно нису, тврде секретари запослени у школама.
Они упозоравају и на то да достављено образложење саветника за материјално-финансијске послове којим је одбијен пренос зараде, не садржи никакав правни основ, а узевши у обзир све напред наведено не може га ни садржати.
”Ово образложење не садржи ни фактички основ. У њему се тврди да сати нису усклађени са евиденцијом ШУ, али школе нису у току фебруара месеца достављале школским управама податке о броју сати рада појединачних, поименце наведених запослених.” – тврде секретари.
Кажу да, уколико Министарство просвете, школске управе или саветници за материјално финансијске послове сматрају да директори и даље треба да поступају у смеру умањивања зарада без законског основа и спроведене процедуре, потребно је да Министарство директорима о томе изда обавезујуће упутство или обавезујућу инструкцију, како би се школе и директори заштитили од кривичноправне и материјално правне одговорности за овакво поступање.
”Све наведено, у смислу смањења зарада на начин како је извршено, појавиће се у споровима пред судом, које запослени већ сада најављују против школа. Све наведено суд ће узети у обзир у корист тужиоца, односно запосленог, а на терет тужене, односно школе. Пред судом неће бити релевантан допис министра, јер није извор права. Пред судом неће бити важни натписи из средстава информисања ’нису радили, нема плате’, већ ће се детаљно анализирати чињенице у сваком појединачном случају и на њих ће се применити материјално право, а не допис министра.” – наводе у свом отвореном писму правници запослени у школама.
Као правници који се баве радним правом, кажу да могу да антиципирају да ће исход спорова бити у корист запослених, а на штету школе, укључујући и камату.
”То ће такође произвести велике трошкове поступка. Сваки од ових спорова изискиваће и вештачење, што ће додатно увећати трошкове. На то се надовезују судске таксе и адвокатски трошкови и награде. Главница, камата, судски трошкови и адвокатски трошкови су средства која ће школе потраживати од Министарства просвете.” – упозоравају секретари.
Подсећају и на то да је извршено потпуно неуједначено поступање школа код умањења зарада, тако да постоје школе у којима су сви запослени у потпуној обустави, а добили су пун износ зараде, док постоје и школе где су у истој ситуацији запослени у потпуности остали без зараде. У неким школама зарада је умањена заспосленима који су у законитом штрајку, док у неким другим школама није извршено умањење у истој ситуацији. Ово неуједначено поступање последица је недостатка прописа који би дозволили умањење зарада на начин како то захтева Министарство просвете, те одсуства обавезујуће инструкције МП и ШУ са детаљним упутством како поступити у свакој појединачној ситуацији, тврде правници.
”Једини начин да се спрече тужбе запослених, јесте да се запосленима којима је зарада умањена у првом делу, овај износ врати кроз други део фебруарске зараде. Познајући вас као одговорне, савесне и посвећене људе, који су увек до сада водили рачуна о законитом поступању, молимо вас да размотрите ову могућност. Велики је број запослених у школама који могу, извесно успешно, тужити школу. Тренутак је да то спречимо.” – закључују секретари у свом отвореном писму школским управама.