Током одрастања, многи од нас слушали су ону чувену реченицу: „Поједи све из тањира!“ То добронамерно упутство дуго се сматрало златним правилом родитељства. Међутим, савремена нутриционистичка истраживања и педијатријска пракса показују да је овај приступ често контрапродуктиван. Уместо да подстакне здраве навике, он може да доведе до незадовољства храном, губитка способности препознавања природних сигнала глади и ситости, па чак и до дугорочних проблема са исхраном.
Зашто стари савет више не важи?
Сваки човек, без обзира на узраст, има сопствени унутрашњи „мерач“ глади и ситости. Када дете једе док није гладно, само да би испунило очекивање родитеља, полако губи везу са тим природним сигналима. То може довести до преједања и отежати регулацију уноса хране касније током живота.
Циљ није да дете поједе одређену количину хране коју је неко старији одредио, већ да научи да слуша своје тело.
Шта радити уместо тога?
Савремени приступ исхрани деце темељи се на поверењу и равнотежи. Овде су кључни савети стручњака:
1. Поделите одговорност. Родитељи су одговорни за то ШТА, КАДА и ГДЕ дете једе. Они одлучују која ће храна бити на столу и обезбеђују редовне оброке и ужине. Дете је одговорно за то КОЛИКО ће појести и ДА ЛИ ће уопште јести. На овај начин, поштујете његов апетит и изборе.
2. Понудите избор унутар здравих оквира. Уместо наредбе: „Мораш да поједеш броколи“, понудите више опција: „Желиш ли броколи или шаргарепу уз главно јело?“. Тиме дајете детету осећај контроле, што смањује отпор и подстиче сарадњу.
3. Водите рачуна о величини порција. Дечји стомак је много мањи од нашег. Почните са мањим порцијама. Ако дете поједе и затражи још, лако можете додати. Велика количина хране на тањиру може бити застрашујућа и демотивишућа.
4. Фокусирајте се на квалитет и разноврсност. Важније је да оброк садржи различите групе намирница (протеине, угљене хидрате, здраве масти, поврће) него да се поједе све што је на тањиру. Понекад ће дете појести само месо и пиринач, а други пут само поврће. Дугорочно гледано, то доприноси уравнотеженој исхрани.
5. Направите од оброка пријатан тренутак. Стрес, притисак и свађе за столом негативно утичу на исхрану. Када је атмосфера опуштена, а пажња усмерена на разговор и заједништво, дете ће имати позитивнију везу с храном. Зато је добро да искључите телевизор и склоните телефоне.
6. Будите стрпљиви са избирљивом децом. Одбијање одређених намирница је нормална појава у дечјем развоју. Наставите да нудите различите врсте поврћа и воћа на позитиван начин, без приморавања. Понекад је потребно и преко 10 пута понудити намирницу да би дете прихватило нови укус. Ако неко поврће не пролази, покушајте другачији начин припреме – печено уместо куваног, у сосу уместо самостално.
7. Укључите децу у припрему хране. Када пере, меша или сече (уз надзор) намирнице, дете развија знатижељу и понос за припремљен оброк. Много је већа вероватноћа да ће пробати јело у чијој је припреми учествовало, а истовремено, на тај начин кухиња постаје простор за учење и игру.
Важно је променити фокус
Уместо на празан тањир, фокусирајте се на грађење позитивниг односа према храни. Подстакните радозналост, нудите разноврсну и шарену храну и верујте способности свог детета да зна колико му је потребно. Циљ није „празан тањир“ већ задовољно и здраво дете које слуша своје тело и ужива у разноврсној храни.
Изградња здравих навика није једноставна, али је све лакше уз адекватну подршку. Зато је компанија Nestlé покренула кампању „Аплауз за шампионе родитељства“, како би, кроз практичне савете и разбијање устаљених митова у исхрани, помогла родитељима да развију здраве навике код деце. Кампања је део глобалне иницијативе „Nestlé For Healthier Kids“, која се локално спроводи и кроз програм „ЗдравоРастимо“ већ 15 година у основним школама широм Србије. Циљ програма је да, кроз комбинацију интерактивних радионица и модерних дигиталних садржаја, едукује децу о здравој исхрани и важности физичке активности за правилан раст и развој, а до сада је кроз едукацију прошло више од 250 хиљада основаца.