„Људски род има једно заиста ефикасно оружје – осмех“ – Марк Твен
У многим ситуацијама имамо погрешну представу да оно што је важно не може бити занимљиво. Али ако покушамо да укљушимо смех и позитиван став у оно сто радимо, и резултат ће бити бољи, јер у образовању су ове две компоненте често од велике вазности.
Чему доприносе смех и позитиван став?
Они чине природан лек против напетости и стреса. Осмех чини да се опустимо и ослободимо притиска, да видимо ствари другим очима. Драгоцени су за проширивање знања. Подстичу нас да превазиђемо препреке и лакше остваримо циљеве, помажу да се ослободимо осећања немоћи. Ако потешкоћу гледамо кроз хумор, имаћемо више снаге да је превазиђемо и продубимо сазнање. Подстичу учење, девојчице и дечаци уз њих уче са лакоћом, играјући се и забављајући се. Повољно утичу и на изградњу емотивних веза. Сама радост чини да се осећамо добро, а на тај начин ћемо се лакше повезати са другима, остварити комуникацију и послати позитиван стимуланс.
Радост уједињује
Са једне стране, доприноси се здравом и правилном емотивном развоју детета, а са друге и когнитивном развоју. Доводе до оптималног нивоа самопоштовања, реалног и објективног сагледавања себе. Смех игра битну улогу. Позитиван став води позитивним мислилма. Побољшава способност склапања пријатељстава и помаже унапређењу међуљудских односа. Помаже и концентрацији. Ако је неко радостан и растерећен, ниво концентрације је виши. Мења се поглед на ствари, на свет и проблеме. Ако имамо оптимистичан приступ, теже ће одустати, јер верујемо да можемо да решимо неки проблем. Смех и позитивне мисли воде истрајности. Зато је битно укључити ове две компоненте управо у едукацију најмлађих.
Смернице :
Најпре треба успоставити добру комуникацију.
Повољна клима, добри међусобни односи и радна атмосфера су први корак ка успешном учењу и осећању среће и задовољства код детета. Ако су деца опуштена и спремна на сарадњу, позитиван став ће им доћи спонтано.
Треба детету посветити довољно времена и пажње, провести квалитетно време са њим – играти се, причати, слушати, смејати се итд.
Сопствене бриге тада треба оставити по страни.
Покажите им разумевање, саосећање, никако их не осуђујте.
Приликом образовања деце треба бити конзистентан, не смеју се слати двосмислене и нејасне поруке малишанима. Ако сматрате да је неки вид понашања непримерен, немојте га толерисати никада, останите доследни. Став по питању васпитања не сме да зависи од тренутног располозења или околности. Уколико се нека особина сматра пожељном, настојте да сви цланови породице показу то детету, да сви буду узорни. Контрадикторно понашање у оквиру породице повлачи са собом и негативне конотације код детета. Важно је понашати се природно, не вршити притисак на околину и дете. Будите за пример у сваком смислу, па искажите тај свој квалитет и кроз хумор. Смејте се и шалите се често. Када се дете нађе пред неким проблемом, помозите му кроз дијалог да се суочи с њим. Укажите му на позитивне аспекте. Мотивишите их, покажите им да све могу да савладају. Ако ви верујете у њих, и они ће веровати да могу. Када видимо срећног човека, помислимо да је такав јер му добро иде. А требало би да мислимо да му иде захваљујући позитивним мислима и ставовима.
Татјана Зотовић