„Ljudski rod ima jedno zaista efikasno oružje – osmeh“ – Mark Tven
U mnogim situacijama imamo pogrešnu predstavu da ono što je važno ne može biti zanimljivo. Ali ako pokušamo da ukljušimo smeh i pozitivan stav u ono sto radimo, i rezultat će biti bolji, jer u obrazovanju su ove dve komponente često od velike vaznosti.
Čemu doprinose smeh i pozitivan stav?
Oni čine prirodan lek protiv napetosti i stresa. Osmeh čini da se opustimo i oslobodimo pritiska, da vidimo stvari drugim očima. Dragoceni su za proširivanje znanja. Podstiču nas da prevaziđemo prepreke i lakše ostvarimo ciljeve, pomažu da se oslobodimo osećanja nemoći. Ako poteškoću gledamo kroz humor, imaćemo više snage da je prevaziđemo i produbimo saznanje. Podstiču učenje, devojčice i dečaci uz njih uče sa lakoćom, igrajući se i zabavljajući se. Povoljno utiču i na izgradnju emotivnih veza. Sama radost čini da se osećamo dobro, a na taj način ćemo se lakše povezati sa drugima, ostvariti komunikaciju i poslati pozitivan stimulans.
Radost ujedinjuje
Sa jedne strane, doprinosi se zdravom i pravilnom emotivnom razvoju deteta, a sa druge i kognitivnom razvoju. Dovode do optimalnog nivoa samopoštovanja, realnog i objektivnog sagledavanja sebe. Smeh igra bitnu ulogu. Pozitivan stav vodi pozitivnim mislilma. Poboljšava sposobnost sklapanja prijateljstava i pomaže unapređenju međuljudskih odnosa. Pomaže i koncentraciji. Ako je neko radostan i rasterećen, nivo koncentracije je viši. Menja se pogled na stvari, na svet i probleme. Ako imamo optimističan pristup, teže će odustati, jer verujemo da možemo da rešimo neki problem. Smeh i pozitivne misli vode istrajnosti. Zato je bitno uključiti ove dve komponente upravo u edukaciju najmlađih.
Smernice :
Najpre treba uspostaviti dobru komunikaciju.
Povoljna klima, dobri međusobni odnosi i radna atmosfera su prvi korak ka uspešnom učenju i osećanju sreće i zadovoljstva kod deteta. Ako su deca opuštena i spremna na saradnju, pozitivan stav će im doći spontano.
Treba detetu posvetiti dovoljno vremena i pažnje, provesti kvalitetno vreme sa njim – igrati se, pričati, slušati, smejati se itd.
Sopstvene brige tada treba ostaviti po strani.
Pokažite im razumevanje, saosećanje, nikako ih ne osuđujte.
Prilikom obrazovanja dece treba biti konzistentan, ne smeju se slati dvosmislene i nejasne poruke mališanima. Ako smatrate da je neki vid ponašanja neprimeren, nemojte ga tolerisati nikada, ostanite dosledni. Stav po pitanju vaspitanja ne sme da zavisi od trenutnog raspolozenja ili okolnosti. Ukoliko se neka osobina smatra poželjnom, nastojte da svi clanovi porodice pokazu to detetu, da svi budu uzorni. Kontradiktorno ponašanje u okviru porodice povlači sa sobom i negativne konotacije kod deteta. Važno je ponašati se prirodno, ne vršiti pritisak na okolinu i dete. Budite za primer u svakom smislu, pa iskažite taj svoj kvalitet i kroz humor. Smejte se i šalite se često. Kada se dete nađe pred nekim problemom, pomozite mu kroz dijalog da se suoči s njim. Ukažite mu na pozitivne aspekte. Motivišite ih, pokažite im da sve mogu da savladaju. Ako vi verujete u njih, i oni će verovati da mogu. Kada vidimo srećnog čoveka, pomislimo da je takav jer mu dobro ide. A trebalo bi da mislimo da mu ide zahvaljujući pozitivnim mislima i stavovima.
Tatjana Zotović