Сва тела се крећу под дејством неке силе. Када два тела делују једно на дуго тада настаје појава која се назива сила. Сила може довести до покретања тела из стања мировања, до промене брзине тела (ако се оно већ кретало), а може довести и до промене облика (односно деформације) тела. Неке силе у природи можемо видети или осетити, као што су гравитациона, електрична, магнетна, еластична, сила трења. Гравитациона сила, на пример, се јавља између свих тела, без обзира на њихову величину, и ова сила је увек привлачна. Електрична сила се јавља између два наелектрисана тела и она може бити привлачна и одбојна. Да нема силе трења, ми не бисмо могли да ходамо (заправо наше ходање би личило на ходање бамбија по леду). Сила трења увек делује супротно од смера кретања тела и заправо тежи да тело доведе у равнотежу. Да би тело било у равнотежи збир силе која покреће тело и силе која га успорава (односно силе трења) мора да буде једнак нули.
Проверите како два тима, која се такмиче у надвлачењу конопца, делују силама супротних смерова на колица која се котрљају по равној подлози. Да ли је сила надвлачења конопца једина сила која делује на колица? Шта пружа већи отпор кретању – трење клизања или трење котрљања? Коначно, како промена интензитета силе доводи до промене брзине кретања тела и појаве која се назива убрзање?
| Преузми! |