Пример како се пише правилно пречас или предчас или претчас је врло занимљив када се посматра из угла граматике, то јест правописа српског језика, мада је само на први поглед збуњујуће како се каже исправно пречас или предчас или претчас.
Када мало размислимо, те видимо шта по овом питању имају да кажу граматика српског језика, а у складу са њом и правопис сасвим је јасно да се реч пречас или предчас или претчас састоји од две речи и то: предлога ПРЕД и именице ЧАС. Тиме смо одмах одбацили облик пречас као исправан, јер је немогуће да се сугласник Д изгуби у речи. Тако нам остају опције предчас или претчас.
Ако имате на уму да је у речи предчас или претчас присутна гласовна промена коју граматика српског језика назива Једначење сугласника по звучности, биће вам јасно и како се пише, то јест како се каже правилно предчас или претчас.
Само кратко да поновимо једно од правила које је везано за ову гласовну промену: звучни сугласник Д прелази у свој безвучни парњак, сугласник Т када се у речи нађе испред безвучног сугласника Ч, то јест долази до обезвучивања сугласника Д.
Како се каже правилно пречас или предчас или претчас?
Сада када знамо све ово можемо врло лако да одговоримо на питање да ли је исправно пречас или предчас или претчас. Једино исправно је написати облик претчас, узевши у обзир то да је у овој речи дошло до гласовне промене познате као Једначење сугласника по звучности.
Ево и неколико примера да све наведено објаснимо у потпуности:
Данас имамо претчас у пола један.
Сваки дан имамо неки претчас, јер надокнађујемо пропуштено.
Jе л’ и следеће недеље имамо претчас у среду ?
Да, и следеће среде имамо претчас у исто време.
Једва чекам распуст, уморио сам се од часова, а и имали смо скоро сваки дан неки претчас.
Извор: saznajlako.com
I nastavak…. Kada se t nađe ispred slivenog č (slivenog od t+š), gubi se jer je u njemu već sadržan, tako da je pravilan oblik PREČAS.
Odstupanje je moguće ako se čuva značenje riječi, ali tad je logičniji izbor predčas nego pretčas.
PMS 2010. kaže: pretčas.
Nikada i nikako ne može biti predcas ni pretcas, bilo da je obrazloženje Helenino ili Rankino.
Napokon neko da zna 🙂
Пречас се реализује ПРЕ првог часа, а не ПРЕД првим часом.
Sada sam još sigurniji da je pravilno reći PREČAS! Najviše se uzdam u svoj ,,insekat“ u ovakvim situacijama…A on mi kaže da pišem kao što govorim…Tako ja pišem šesto, odeljensko…
Pre 35 godina sam učila da se kaže i piše „prečas“. Ne bavim se lingvistikom pa ne bih da analiziram ovu reč, ali onda je bilo „jednom naučeno-zauvek upamćeno“. Nekako mi je prirodno da nešto što se dešava pre časa zovemo PREČAS. Ja tako ☆☆☆
Правопис је конвенција, тј. ствар договора језичких стручњака, а још конкретније, правопис је закон и мора се научити и поштовати. Тачно је да понека решења нису заснована на стриктним граматичким правилима, али као што је већ речено то је закон и мора се поштовати. Дакле, када је правопис у питању, не постоји: нисам тако учио, није логично, делује рогобатно и сличне бесмислице.
Човек се учи док је жив.
I meni je logičan nastavak gubljenje suglasnika t ispred slivenog č (slivenog od t + š), mada sam dobro upamtila da se, kako kažu, ispravno piše pretčas, a ne prečas. Volela bih da mi neko objasni zašto je to tako. Zašto se u reči prečas ne čuva značenje reči?
Nema gubljenja suglasnika.
Zvučno d ispred bezvučnog č prelazi u t. Zeto se piše pretčas.
„Правопис српскога језика“ Матице српске 2013.год.каже ПРЕТЧАС!
Prefiks je PRE (vremenska odrednica), a ne PRED (prostorna odrednica). Prema tome, ja koristim samo PREČAS. Ali, ko mene pita!?
Slažem se
Префикс није пре јер би на ијекавском онда било пријечас…
Ma nemoj? A koji to prostor odredjuje prefiks PRED u reci PREDizborna (kamapanja npr.)?
Ja sam, pak, zapamtio da sto se tice ovog jednacenja suglasnika „suglasnik D ne prelazi u bezvucni parnjak T kada se nadje ispred S i Š“, a uostalim situacijama da. Cini mi se da postoji neki izuzetak, ali nisam siguran. Ja nisam profesor srpskog jezika pa mozete i da mi oprostite.
И ми смо говорили „на пречасу“, а не „на претчасу“, што је и помало тешко изговорити.
Pritom su na kraju teksta napisali „Je l’ “ odvojeno a da pritom nema znacenje „jeste li“ nego „da li“ sto znaci da se pise „jel'“… al opet sta ja znam. A i taj pravopis se menja svake godine. Nije isto kao kad sam ja ucila pre 30 godina da je „prečas“. Ostalo ne bih ni umela da izgovorim a cini mi se da kod nas jos uvek vazi „pisi kao sto govoris“
Тридесет година је превише времена да би се нешто са сигурношћу тврдило и узимало као аргумент у расправи. Пре тридесет година, па све до двехиљадитих, у школама је радио огроман број нестручног кадра на пословима наставника српског језика, а и већина стручних имала је завршену вишу школу, а не факултет. Тешко да сте својим наставницима проверавали дипломе.
Када су у питању промене правописних правила, врло је раширен мит да се правила често мењају. Српски језик је у 20. и 21. веку имао само 4 (и словима четири) званична правописа:
1. Правопис српскохрватског књижевног језика Александра Белића из 1923.
2. Правопис српскохрватскога књижевног језика са правописним речником из 1960.
3. Правопис српскога језика из 1993.
4. Правопис српскога језика из 2010. (измењено и допуњено издање Правописа МС из 1993.).
Rečce NE i LI UVEK su se pisale odvojeno od ostalih reči. Taj deo pravopisa se NIKADA nije menjao.
Hvala na ovome, već dugo se borim sa roditeljima, učiteljima i nastavnicima koji uporno nepravilno izgovaraju i pišu pretčas, što je loše po pismenost đaka. A od učenika traže valjanost…
Драги граматичари, не слажем се апсолутно са овим нормама, јер се није пре једначења сугласника по звучности, водило рачуна о сливеном гласу ТШ, односно Ч, где се, по правилу, ГУБИ вишак сугласника. Зато, у духу српског језика, ЈЕСТЕ ПРЕЧАС, , А не претчас!!!
Наставник биологије и хемије,