Primer kako se piše pravilno prečas ili predčas ili pretčas je vrlo zanimljiv kada se posmatra iz ugla gramatike, to jest pravopisa srpskog jezika, mada je samo na prvi pogled zbunjujuće kako se kaže ispravno prečas ili predčas ili pretčas.
Kada malo razmislimo, te vidimo šta po ovom pitanju imaju da kažu gramatika srpskog jezika, a u skladu sa njom i pravopis sasvim je jasno da se reč prečas ili predčas ili pretčas sastoji od dve reči i to: predloga PRED i imenice ČAS. Time smo odmah odbacili oblik prečas kao ispravan, jer je nemoguće da se suglasnik D izgubi u reči. Tako nam ostaju opcije predčas ili pretčas.
Ako imate na umu da je u reči predčas ili pretčas prisutna glasovna promena koju gramatika srpskog jezika naziva Jednačenje suglasnika po zvučnosti, biće vam jasno i kako se piše, to jest kako se kaže pravilno predčas ili pretčas.
Samo kratko da ponovimo jedno od pravila koje je vezano za ovu glasovnu promenu: zvučni suglasnik D prelazi u svoj bezvučni parnjak, suglasnik T kada se u reči nađe ispred bezvučnog suglasnika Č, to jest dolazi do obezvučivanja suglasnika D.
Kako se kaže pravilno prečas ili predčas ili pretčas?
Sada kada znamo sve ovo možemo vrlo lako da odgovorimo na pitanje da li je ispravno prečas ili predčas ili pretčas. Jedino ispravno je napisati oblik pretčas, uzevši u obzir to da je u ovoj reči došlo do glasovne promene poznate kao Jednačenje suglasnika po zvučnosti.
Evo i nekoliko primera da sve navedeno objasnimo u potpunosti:
Danas imamo pretčas u pola jedan.
Svaki dan imamo neki pretčas, jer nadoknađujemo propušteno.
Je l’ i sledeće nedelje imamo pretčas u sredu ?
Da, i sledeće srede imamo pretčas u isto vreme.
Jedva čekam raspust, umorio sam se od časova, a i imali smo skoro svaki dan neki pretčas.
Izvor: saznajlako.com
I nastavak…. Kada se t nađe ispred slivenog č (slivenog od t+š), gubi se jer je u njemu već sadržan, tako da je pravilan oblik PREČAS.
Odstupanje je moguće ako se čuva značenje riječi, ali tad je logičniji izbor predčas nego pretčas.
PMS 2010. kaže: pretčas.
Nikada i nikako ne može biti predcas ni pretcas, bilo da je obrazloženje Helenino ili Rankino.
Napokon neko da zna 🙂
Prečas se realizuje PRE prvog časa, a ne PRED prvim časom.
Sada sam još sigurniji da je pravilno reći PREČAS! Najviše se uzdam u svoj ,,insekat“ u ovakvim situacijama…A on mi kaže da pišem kao što govorim…Tako ja pišem šesto, odeljensko…
Pre 35 godina sam učila da se kaže i piše „prečas“. Ne bavim se lingvistikom pa ne bih da analiziram ovu reč, ali onda je bilo „jednom naučeno-zauvek upamćeno“. Nekako mi je prirodno da nešto što se dešava pre časa zovemo PREČAS. Ja tako ☆☆☆
Pravopis je konvencija, tj. stvar dogovora jezičkih stručnjaka, a još konkretnije, pravopis je zakon i mora se naučiti i poštovati. Tačno je da poneka rešenja nisu zasnovana na striktnim gramatičkim pravilima, ali kao što je već rečeno to je zakon i mora se poštovati. Dakle, kada je pravopis u pitanju, ne postoji: nisam tako učio, nije logično, deluje rogobatno i slične besmislice.
Čovek se uči dok je živ.
I meni je logičan nastavak gubljenje suglasnika t ispred slivenog č (slivenog od t + š), mada sam dobro upamtila da se, kako kažu, ispravno piše pretčas, a ne prečas. Volela bih da mi neko objasni zašto je to tako. Zašto se u reči prečas ne čuva značenje reči?
Nema gubljenja suglasnika.
Zvučno d ispred bezvučnog č prelazi u t. Zeto se piše pretčas.
„Pravopis srpskoga jezika“ Matice srpske 2013.god.kaže PRETČAS!
Prefiks je PRE (vremenska odrednica), a ne PRED (prostorna odrednica). Prema tome, ja koristim samo PREČAS. Ali, ko mene pita!?
Slažem se
Prefiks nije pre jer bi na ijekavskom onda bilo priječas…
Ma nemoj? A koji to prostor odredjuje prefiks PRED u reci PREDizborna (kamapanja npr.)?
Ja sam, pak, zapamtio da sto se tice ovog jednacenja suglasnika „suglasnik D ne prelazi u bezvucni parnjak T kada se nadje ispred S i Š“, a uostalim situacijama da. Cini mi se da postoji neki izuzetak, ali nisam siguran. Ja nisam profesor srpskog jezika pa mozete i da mi oprostite.
I mi smo govorili „na prečasu“, a ne „na pretčasu“, što je i pomalo teško izgovoriti.
Pritom su na kraju teksta napisali „Je l’ “ odvojeno a da pritom nema znacenje „jeste li“ nego „da li“ sto znaci da se pise „jel'“… al opet sta ja znam. A i taj pravopis se menja svake godine. Nije isto kao kad sam ja ucila pre 30 godina da je „prečas“. Ostalo ne bih ni umela da izgovorim a cini mi se da kod nas jos uvek vazi „pisi kao sto govoris“
Trideset godina je previše vremena da bi se nešto sa sigurnošću tvrdilo i uzimalo kao argument u raspravi. Pre trideset godina, pa sve do dvehiljaditih, u školama je radio ogroman broj nestručnog kadra na poslovima nastavnika srpskog jezika, a i većina stručnih imala je završenu višu školu, a ne fakultet. Teško da ste svojim nastavnicima proveravali diplome.
Kada su u pitanju promene pravopisnih pravila, vrlo je raširen mit da se pravila često menjaju. Srpski jezik je u 20. i 21. veku imao samo 4 (i slovima četiri) zvanična pravopisa:
1. Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika Aleksandra Belića iz 1923.
2. Pravopis srpskohrvatskoga književnog jezika sa pravopisnim rečnikom iz 1960.
3. Pravopis srpskoga jezika iz 1993.
4. Pravopis srpskoga jezika iz 2010. (izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa MS iz 1993.).
Rečce NE i LI UVEK su se pisale odvojeno od ostalih reči. Taj deo pravopisa se NIKADA nije menjao.
Hvala na ovome, već dugo se borim sa roditeljima, učiteljima i nastavnicima koji uporno nepravilno izgovaraju i pišu pretčas, što je loše po pismenost đaka. A od učenika traže valjanost…
Dragi gramatičari, ne slažem se apsolutno sa ovim normama, jer se nije pre jednačenja suglasnika po zvučnosti, vodilo računa o slivenom glasu TŠ, odnosno Č, gde se, po pravilu, GUBI višak suglasnika. Zato, u duhu srpskog jezika, JESTE PREČAS, , A ne pretčas!!!
Nastavnik biologije i hemije,