Интернетом кружи веома занимљив текст, који вам у целости и без интервенција преносимо.
„За све оне рођене средином или у другом делу прошлог века…
Прво, преживели смо и рођени смо нормални, иако су наше мајке кад их је болела глава пиле аспирине, јеле храну из конзерви, пушиле и радиле до задњег дана трудноће и никад нису биле тестиране на дијабетес…
Као деца, возили смо се у аутима без појаса и ваздушних јастука и нисмо морали имати кациге на глави за вожњу бициклом или на рошулама…
Пили смо воду из црева за заливање баште, а не из флашица купљених у великим трговачким ланцима. Делили смо флашицу кокте, коле или наре са нашим пријатељима и нико није умро због тога.
Јели смо млечне сладоледе, бели хлеб и прави путер, пили кокте, наре које су и тада биле пуне шећера, али нисмо били дебели зато што смо смо се стално играли напоље…
Излазили смо из куће ујутро и играли се по цео дан, жмурке, граничара, лопова и пандура, краљица 1-2-3, каубоја и индијанаца, фантома и свега осталог што је само дечја машта била у стању да смисли, све док се није упалила улична расвета које ионако није било превише.
Неретко нас нико није могао наћи по цео дан, па је и родитељски шамар био део васпитања а без злостављања у породици.
И никад није било проблема…
Проводили смо читаве дане правећи тркачке даске од отпада из подрума или шупе, спуштали се низ улице заборављајући да нисмо направили кочнице. након пар падова, сломљених прстију и модрица…
Научили смо како да решимо проблем. ми нисмо имали имагинарне пријатеље. Mи пријатеље нисмо додавали него их временом стицали!!!
Нисмо имали ни проблеме с концентрацијом у школи…
Нама нису давали таблете против хиперактивности. ми нисмо имали школског психолога и васпитача па смо ипак завршавали некакве школе. Нама нису продавали дрогу испред школе…
Ми нисмо имали плаyстатион, нинтендо, икс-бокс, никакве видео игрице, нисмо имали 99 канала на телевизији (само два и то други тек од поподне), нисмо имали видео рекордере, сураунд саунд, мобилне, компјутере, интернет…
Ми смо имали пријатеље и ми смо ишли напоље и дружили се с њима!
Падали смо с дрвећа, знали се исећи на стакло, сломити зуб, ногу или руку, али наши родитељи никада нису ишли на суд због тога. Играли смо се с луком и стрелом, градили тврђаве од снега, бацали петарде за Нову годину, читали хрпе цртаних романа и све смо то преживели без последица!
Возили смо се бициклом или пешке, дотрчали до пријатељеве куће, звонили на врата или једноставно улазили у њихову кућу да се дружимо и будемо заједно!
Кад упаднемо у проблеме са законом, родитељи нису плаћали кауцију да нас извуку. У ствари, били су често строжи него сам закон!
Последњих 50 година су биле најплодоносније године у историји света. Наше генерације су дале најбоље проналазаче и научнике до данас. имали смо слободу, право на грешке, успех и одговорност. и научили смо живети с тим!
И ти припадаш тој генерацији?
Честитам! Можда ћеш желети поделити ово с осталима који су имали среће одрасти као права деца, пре него што су адвокати, државе и владе почели одређивати како треба живети !
Можда би било добро послати ову поруку и вашој деци да виде како су њихови родитељи одрастали!
Поздрав генерацијо и живели! свако од нас је анђео са само једним крилом, а летети можемо тек загрљени…”
Као деца, возили смо се у аутима без појаса и ваздушних јастука и нисмо морали имати кациге на глави за вожњу бициклом или на рошулама…
Пили смо воду из црева за заливање баште, а не из флашица купљених у великим трговачким ланцима. Делили смо флашицу кокте, коле или наре са нашим пријатељима и нико није умро због тога.
Јели смо млечне сладоледе, бели хлеб и прави путер, пили кокте, наре које су и тада биле пуне шећера, али нисмо били дебели зато што смо смо се стално играли напоље…
Излазили смо из куће ујутро и играли се по цео дан, жмурке, граничара, лопова и пандура, краљица 1-2-3, каубоја и индијанаца, фантома и свега осталог што је само дечја машта била у стању да смисли, све док се није упалила улична расвета које ионако није било превише.
Неретко нас нико није могао наћи по цео дан, па је и родитељски шамар био део васпитања а без злостављања у породици.
И никад није било проблема…
Проводили смо читаве дане правећи тркачке даске од отпада из подрума или шупе, спуштали се низ улице заборављајући да нисмо направили кочнице. након пар падова, сломљених прстију и модрица…
Научили смо како да решимо проблем. ми нисмо имали имагинарне пријатеље. Mи пријатеље нисмо додавали него их временом стицали!!!
Нисмо имали ни проблеме с концентрацијом у школи…
Нама нису давали таблете против хиперактивности. ми нисмо имали школског психолога и васпитача па смо ипак завршавали некакве школе. Нама нису продавали дрогу испред школе…
Ми нисмо имали плаyстатион, нинтендо, икс-бокс, никакве видео игрице, нисмо имали 99 канала на телевизији (само два и то други тек од поподне), нисмо имали видео рекордере, сураунд саунд, мобилне, компјутере, интернет…
Ми смо имали пријатеље и ми смо ишли напоље и дружили се с њима!
Падали смо с дрвећа, знали се исећи на стакло, сломити зуб, ногу или руку, али наши родитељи никада нису ишли на суд због тога. Играли смо се с луком и стрелом, градили тврђаве од снега, бацали петарде за Нову годину, читали хрпе цртаних романа и све смо то преживели без последица!
Возили смо се бициклом или пешке, дотрчали до пријатељеве куће, звонили на врата или једноставно улазили у њихову кућу да се дружимо и будемо заједно!
Кад упаднемо у проблеме са законом, родитељи нису плаћали кауцију да нас извуку. У ствари, били су често строжи него сам закон!
Последњих 50 година су биле најплодоносније године у историји света. Наше генерације су дале најбоље проналазаче и научнике до данас. имали смо слободу, право на грешке, успех и одговорност. и научили смо живети с тим!
И ти припадаш тој генерацији?
Честитам! Можда ћеш желети поделити ово с осталима који су имали среће одрасти као права деца, пре него што су адвокати, државе и владе почели одређивати како треба живети !
Можда би било добро послати ову поруку и вашој деци да виде како су њихови родитељи одрастали!
Поздрав генерацијо и живели! свако од нас је анђео са само једним крилом, а летети можемо тек загрљени…”
Извор: Нови.ба