Позна јесен у мојој улици и моја осећања
Лепо је када у твоју улицу стигне златна јесен, када те ујутро буди шум јесењег лишћа и тихо ударање кише по прозору. Лепо је када око себе видиш прелепе јесење боје и када у ваздуху осетиш мирис зрелог воћа и тек спремљене зимнице. Све је у мојој улици лепо, док у њу не стигне позна јесен.
У позно јесење јутро моја улица се потпуно промени. Постане сива, суморна и досадна јер јесен из ње отера весело сунце, топлоту и осмехе лета, а доведе тамне кишне облаке, ветар и маглу, своје верне пријатеље који ми само кваре дане. Због њих не могу да се играм напољу, да слободно шетам и упијам мирисе ране јесени помешане са мирисама тек окончаног лета. Облаци обично прекрију цело небо и надвију се претећи изнад мене, као да су господари целог свемира, али их се не бојим јер знам да из њих пада само хладна и непријатна јесења киша и ништа више. Не волим ту кишу. Досадна је. Њене крупне капи знају сатима да ударају у прозоре и црепове кућа. Често напуне олуке, тако да из њих извиру потоци воде који се сливају се низ моју улицу. Због те кише и воде из олука моја улица није више лепа. Мокра је, блатњава и пуна барица, а у ваздуху се осећа мирис влаге помешан са мирисом трулог лишћа. У позну јесен ни дрвеће у мојој улици не изгледа лепо. Ветар са њега обично скине бакарну одећу и голим гранама не преостаје ништа друго него да тужно гледају своје лишће расуто по влажној земљи. Нису само гране дрвећа тужне. Тужна је трава јер је труло лишће спречава да дише. Тужно је небо јер га тешки облаци притискају, а муње немилосрдно парају. И врапци су тужни. Скривени испод мокрих кровова, ћуте и дрхте на хладном јутарњем ваздуху. Уместо њихове веселе песме чује се грмљавина и непријатни звуци ветра. У том обиљу туге једино је ветар срећан. Игра се са голим гранама, савија их и ломи, а опало лишће разноси свуда около.
Када позна јесен стигне у моју улицу, она растужи све што у њој затекне. Тужно је небо, тужни су врапци, тужни су трава, дрвеће и цвеће. И ја сам тужан. Не волим ни позну јесен, ни њене пријатеље и са нестрпљењем очекујем зиму. Када падне први снег моја улица ће добити бели прекривач, а њено дрвеће нову одећу. Све ће бити бело и чисто и она ће поново бити лепа и весела.
Jeсен
Дуго и топло лето је иза нас, а сменила га је шаренолика јесен. Јесен је мој град окитила лепим и ватреним бојама. Златно лишће прекрива стазу у парку и сусти под ногама.
Моји другари и ја волимо у јесен да тразимо по парку плодове кестена. Од њега правимо фигурице животиња које нас подћецају на то да живот у обичној шуми још није сасвим утихнуо. Сунце још увек царује узвишеним плавим небом. Војска сунчевих зрака још увек се бори и побјеђује облаке и кишу и својим зрацима осветљава град. Људи су напети и ужурбани. Спремају се за предстојећу зиму. Али зато су трпезе пуне укусних плодова које јесен дарује. Ваздухом одзвања звук секире која немилосрдно ратује са дрвима.
Кише јесење још увек заобилазе нас град и зато узивамо у јесени и његовим златним чарима.