Једна мама, која је намерним и случајним околностима и учитељица, схватила је да је „враг однео шалу”. Да родитељи више не троше своје време на васпитавање и подучавање деце, да мисле да је довољно да им сваког јутра спакују ранац и пошаљу их у школску клупу и да ће учитељица њихово и још тридесеторо деце научити свему што треба да знају. Али, није тако. Никад није било и никад неће бити. Ево шта је та учитељица питала родитеље…
„Поштовани родитељи, а и ви који се тим именом само служите, треба ми помоћ…
Зато сам изнајмила део простора на овом оглашивачу за слике кучића, слике деце, слике кухиња које немамо, места на којима нисмо били, хране коју нисмо… шта год… Моји четвртаци ускоро имају писмени на тему јесени. Код нас неће бити ни јесен у парку, ни у улици, а ни у граду… Али јесен је стигла у моје школско двориште где сам дежурна средом и петком. Тада гледам, слушам, причам, мислим, питам се…
Где су деца која знају да скину џемпер када је топло?
Где су деца која знају да обуку јакну када је хладно?
Где су деца која знају да обришу нос или гузу?
Где су деца која знају где им је ужина, гумица и свеска из српског?
Где су деца која знају да питају или траже?
Где су деца која носе сендвич, јабуку или банану од куће, а нису у бесконачном реду за пицу и кока-колу?
Где су деца која се одазивају на своје име када га изговорите само једном?
Где су деца која умеју да вежу пертле?
Где су деца којима мама не мора да каже: „Реци тети добро јутро”?
Где су деца чије маме и тате знају да кажу тети добро јутро?
Где су деца која знају како се мама зове, а не само њен надимак?
Где су деца која умеју да трче, скачу и прескачу?
Где су деца која умеју да пренесу поруку родитељима?
Где су деца која иду сама до учионице без пратње маме или тате?
Поштовани родитељи, а и ви који се тим именом само служите, шта се десило?
Уплашена, већ прилично уморна, а кажу и старија учитељица будућих првака!”
Аутор: Оливера Стаматовић