Било да дете на ваше наредбе одговара „за минут“ или их потпуно игнорише, то код родитеља може побудити фрустрацију.
Родитељи потом реагују на начин или да сами обаве то што су тражили од детета или почну викати и претити у жељи да постигну послушност.
Али ако ваше дете не послуша ваша упутства први пут и то се понашање настави, време је да размислите о томе што можда погрешно радите. Ове грешке могу умањити успешност ваших захтева и подстаћи дечје игнорисање и пркос.
Превише наређујете
Ако детету стално приговарате од тога да „поспреми играчке“ до „престани ударати кашиком по столу док једе“, веома је могуће да ће вашем детету напросто досадити сва та гомила наредби. Уколико имате немирно дете, наравно да његово понашање изискује више упозорења, али било би добро да их мудро филтрирате. На пример, једно је рећи детету да не вришти и не скаче у 23 сата јер комшије можда спавају, а друго ако му приговарате што је у бојанки обојао нешто преко ивице или да му коса стално иде у очи. Ако дете константно има ваш глас и ваше придике као звучну завесу иза себе, научиће једноставно игнорисати досадни глас у глави, па неће чути ни оно корисно што му имате рећи.
Оно што желите од детета реците му једноставно, а ваше личне жеље и преференције сачувајте, јер нико, а поготово мало дете не може нешто обавити на начин баш како сте си ви то замислили.
Дајете слаба упутства
Пажљиво бирајте речи којима издајете наређења јер су оне изузетно важне. Кажете ли детету „хоћеш ли молим те опрати сада зубе“, оно може наслутити да је задатак опцион и да га у ствари не мора обавезно урадити па наравно и неће. Дакле, пуно је боље рећи: „Желим да сада опереш зубе“. Упутства морате давати с дозом ауторитета, а не као да молите комшију да вам позајми шећера.
Понављате своја упутства
Ако стално приговарате и приговарате, научићете децу да уопше не слушају оно што сте први пут рекли јер знају да ће доћи „још тога“, па вас можда пожеле чути након вашег осмог покушаја, када сте већ на ивици са живцима. Уместо да кажете: „већ сам ти пет пута рекла да одеш да поспремиш играчке“, издајте наређење само једном, након чега следи упозорење. Циљ је наређење, у његовом првом задавању довести до краја јер вас деца у противном неће доживљавати озбиљно.
Нисте доследни у последицама
Ако нешто кажете деци, а она вас не послушају и након тога не следи ништа, деци шаљете поруку да не мислите озбиљно и да вас не морају слушати. Зато, ако не планиратенеке санкције, не наређујте, а посебно не претите јер ће вас то коштати и задње трунке ауторитета. Потрудите се такође да последице буду мотивишуће за дете – ранији одлазак у кревет, одлазак у кревет без приче или цели дан без ТВ-а и приметићете разлику у понашању.
Не нудите позитивно охрабрење
Позитивно одгајање изузетно је важно, јер ако само приговарате и примјећујете искључиво негативно понашање, ваше дете губи мотивацију да се понаша добро јер тако не може привући вашу пажњу. Похвалите децу када угасе ТВ оног тренутка када сте то од њих затражили или ако су дошли на вечеру први пут када сте их позвали. Наравно, немојте претеривати и похвалити сваки њихов залогај и гутљај, јер се онда губи смисао свега.
Извор: djecjaposla.com