Гледање цртаних филмова агресивног садржаја може изазвати насилно понашање најмлађих, показало је најновије истраживање.
Резултати групе истраживача са Универзитета у Вашингтону су показали да су деца која су гледала образовне и ненасилне цртаће знатно више социјалозована, док су малишани који су гледали цртаће са садржајем насиља чешће испољавали ране знаке агресије.
Ипак, поред агресије која подсвесно утиче на мозак и која се касније манифестује у друштву, ту су такође и лоше речи које негативно утичу на гледаоца и још штошта што улази у дечију подсвест.
Статистика, која сведочи да 63 одсто деце предшколског узраста има проблеме у говорно-језичком развоју, у великој мери „кроји” чињеница да просечно дете предшколског узраста проведе по три сата дневно испред малих екрана и додатних два-три сата у игри са видео-занимацијама, а то узрокује лепезу лингвистичких, психомоторних и локомоторних поремећаја. Пре свега, зато што су телевизија и видео-игрице примери једностране комуникације у којој деца сатима ћуте, а вокабулар којим говоре јунаци цртаних филмова задовољава говорни ниво деце од две године. Ако ослушнемо комуникацију ових малишана, видећемо да је она пуна неартикулисаних гласова и ратничких поклича којима говоре јунаци цртаних филмова или видео-игрица и веома сиромашна.
Негативан утицај телевизије на дете повећава се и гледањем програмских садржаја који нису примерени њиховом узрасту, јер дете не схвата суштину приче, већ пажњу усмерава само на акцентоване догађаје, углавном насиље, па је вероватније да ће касније кроз игру имитирати оно што виде.
Истраживачи саветују родитељима да се озбиљније позабаве тиме шта деца гледају на телевизији. Најмлађи уче много тога из медија, имитирају оно што виде и чују. Они се идентификују са ликовима, чак и са онима из цртаних филмова, упозоравају стручњаци.
Не заборавите да деци сами дајете најбољи пример.