Има ли родитеља који свом детету није, још кад је било веома мало, купио обичну – рачунаљку? Сигурни смо да је то имало скоро свако дете, али није много оних који знају колико је ова справа, стара 2.000 година, заправо моћна и како велики утицај може имати на побољшање интелигенције код деце. Наравно, ако се налази у правим рукама…
Зато смо контактирали с колегиницама које се баве управо подстицањем и развојем интелигенције код деце старије од четири године – Александром Петровић, оснивачем „Брејнобрејн Вождовац” и Сањом Јевтић Мицић, специјалним педагогом, првим Брејнобрејн инструктором код нас. У свом раду с децом оне користе управо абакус, односно рачунаљку.
„Брејнобрејн” је програм за децу где се активно ради на развоју дечје интелигенције како би им се олакшало усвајање знања у школи и створили предуслови за даљи развој и проналажење области у којој је свако од деце талентовано. Школица се налази у Београду, на Вождовцу, ради се у малим групама и по програму који је светски познат и признат.
З.У: Ви се, дакле, бавите баш развојем интелигенције код деце у предшколском и школском узрасту. Шта родитељи деце старије од 4 године могу учинити да њихова деца максимално искористе сав потенцијал?
БОБ: Значај најраније стимулације је неоспоран и с разлогом се о њему говори. Примери попут оног да бебама које су због неке инфекције имале завој преко ока, после само десетак дана може трајно бити оштећен вид су застрашујући, али нам говоре колико је мозак осетљив у том периоду. Оно што мало касније природно долази на ред јесу вештине које ће прерасти и постати академске.
Наш програм, а посебно рад на абакусу бави се тиме. Абакус је најстарији рачунар, односно рачунаљка која опстаје више од 2.000 година. Овај калкулатор је сада широко признат као средство за ефикасно учење математике и ментални развој у раном детињству. Већ и најједноставнији облик абакуса може у потпуности заменити примену коцкица или разнобојних штапића приликом учења, сабирања и одузимања, а за разлику од калкулатора и рачунара, абакус развија способности рачунања те може одиграти важну улогу при разумевању аритметике.
Рад на абакусу потпомаже развитак синапси, односно спојница између леве и десне хемисфере мозга. Обе мождане хемисфере су подједнако активне и ментална аритметика обезбеђује њихов развој и уравнотежен рад. Око 50% синапси се код деце развије до пете године живота да би између 12 и 14 године било формирано преко 95% синапси. Активирањем обе мождане хемисфере значајно се повећава капацитет радне меморије мозга, доприноси се успешнијем решавању сваког задатка, бољој концентрацији и обављању више ствари истовремено (мултитаскингу). Овако интегрисане функције обе хемисфере мозга су добра полазна основа деци за бављење и природним и друштвеним наукама.
З.У: Да ли учитељи негде греше у свом раду с децом или 45 минута једноставно није довољно да се све постигне?
БОБ: Често смо у школи од наставника могли чути речи „није ми битно да све знаш, него да видимо како си ти то разумео”, али нажалост све мање времена остаје за такав приступ. Све више је тестирања, мање усменог одговарања. Лекције се уче и заборављају, у мањој или већој мери, али шта остаје? Циљ формалног образовања је да припреми децу за живот, да усвоје разне вештине и припреми их за будуће професије.
Нажалост у овом тренутку, чини ми се да нема неког системског и холистичког приступа развијању тих вештина у систему редовног школовања.
З.У: Шта се тачно учи у Вашој школици? Како изгледа један час?
БОБ: Настава се одржава на српском и енглеском језику. Осим рада на абакусу и менталне аритметике, који је централна активност, деца раде вежбе концентрације, дисања, усвајају нове појмове и богате свој речник како на српском, тако и на енглеском, разматрају вредности и особине које поседује она особа која деци представља узор. Час увек почиње промишљањем неке инспиративне афирамције, попут Гандијеве поруке „Буди промена коју желиш видети у свету” или на пример, „Свака особа је јединствена”. Деца се подстичу да слободно кажу своје мишљење и ставове, да дискутују, јавно наступају, чак глуме скечеве из живота својих идола. Важан део часа су и такозване „Brain Gym” технике, попут писања свог имена истовремено левом и десном руком с ефектом огледала. „Brain Gym” сензомоторне вежбе које деца раде побољшавају моторну координацију, бинокуларни вид, вештине слушања, координацију око-рука, као и општу флексибилност целог тела и на тај начин „манипулишу мозак” и побољшавају учење.
Брејнобрејн је програм за децу узраста од 4-14 година. Настава се одвија у опуштеној, забавној и креативној атмосфери. Програм предвиђа мале групе полазника, па је могуће неговати индивидуални приступ, где се слушају жеље и прате потребе деце, а стил учења се прилагођава њиховом стилу и начину обраде информација. Сваки час је употпуњен креативном и забавном активношћу попут креативног писања, едукативних игара, крафтинга.
З.У: На који начин ваши програми подстичу развој интелигенције?
БОБ: Свако дете има шансу да максимално побољша интелигенцију, ако му се омогући адекватно учење током главног развојног доба за мозак. Тајминг је кључан! Студије мозга су показале да што је дужа изложеност правој врсти стимулације, мозак се више развија. Исход бављења менталном аритметиком је оштроумно дете.
Оно што абакус чини другачијим и посебним јесте његова структура и начин рада, који подразумева ВАК методу. Најновија истраживања показују да се најбољи резултати постижу кад деца у исто време примају и меморишу информације које долазе визуелним (вид), аудитивним (слух) и кинестетичким (тактилни/додир), тј. ВАК неуронским путевима у мозгу. Деца, дакле, гледају куглице, говоре и слушају правила, како их ми зовемо „магичне речи” и померају куглице. Како свака колона има своју вредност, изглед абакуса је лако памтљив и након одређеног периода вежбања на самој рачунаљци прелази се на визуелизацију, која не само да побољшава опште разумевање, већ деца почињу уживати у свим активностима било да је у питању читање, математика или писање, јер развијају фотографско памћење. Деца се увежбавају да задрже менталну слику, а некад је то фасцинантно велики запис бројева, пре него што га упишу, јер су га претходно „очистили” са абакуса и на тај начин се повећава капацитет радне меморије.
Након обуке, деца примењују и унапређују усвојене вештине и начин размишљања јер једном савладана техника и стечене способности остају активне заувек. Програм као што је Брејнобрејн не само да нуди деци могућност да развијају и користе своје потенцијале, већ и да се притом добро забаве, да се осећају сигурни у себе и буду срећни и поносни на своја постигнућа.
З.У: Који савет бисте дали родитељима који размишљају да ли би требало да децу „оптерете” додатним обавезама поред школе?
БОБ: Циљ програма је управо да им се олакша усвајање школског програма и да се деца растерете непотребног стреса који се везује за учење. Игра је незамењива, али шта је игра ако не учење? Учење треба да је задовољство, а не терет. Пре поласка у школу деца сваки дан уче, али то не доживљавају као оптерећење. Када уче кроз игру у природном окружењу, они заправо експериментишу са природним законима, а да тога нису ни свесна и увек нешто из тога науче. У таквој креативној игри деца упијају и обрађују информације свим чулима, крећу се, додирују, гледају, слушају. Овакав начин се може применити код учења и у каснијем узрасту и ми управо то радимо користећи ВАК методу.
З.У: Како ваш програм утиче на повећање самопоуздања код деце?
БОБ: НЛП технике које користимо су усмерене на креирање позитивних ставова и животних уверења јер је то оно што успешне људе чини успешнима. На првом нивоу програма деца изаберу свог идола, а затим проучавају његове особине и стратегије које су га/је довеле до успеха. Код деце на тај начин развијамо свест о томе да одређена понашања доводе до циља и да и они могу успети ако се тако понашају. Деца бирају ону особину којој се највише диве и подстичемо их да је развијају код себе. Ако дете, рецимо, жели да буде успешни гимнастичар долази до закључка да мора вредно да тренира сваког дана и подноси и могуће тешкоће као и његов идол. Деца пишу о свом узору, гледамо снимке, чак глуме сцене из живота, како би што боље увидели пут до циља који би и они да остваре. Деца тако уче да критички размишљају и решавају проблемске ситуације, сагледају проблем из друге перспективе и да му конструктивно и позитивно приступе.
Децу охрабрујемо да слободно кажу шта мисле, да говоре пред групом и вежбају јавни говор без треме. Разговарамо и дискутујемо на теме које њих интересују. Учимо их како да комуницирају асертивно, прихвате различитости међу људима са уважавањем и разумевањем, али и да буду непоколебљиви у очувању сопственог интегритета. Ученици усвајају и темељне људске вредности и позитиван поглед на свет. Сви имају прилику да засијају у мноштву креативних активности било то сликање, писање, прављене нечега итд. Деци само дајемо смернице да се што боље изразе користећи сензације свих чула (нпр. суво лишће у свим нијансама наранџасте и смеђе боје је шуштало под мојим разиграним ногама). Тако се добијају много богатији и аутентичнији радови. Групе су мале, деца се зближе и подржавају једни друге, не такмиче се једни против других, већ је циљ победити себе, бити бољи него јуче.
Код деце школског узраста напредак је лако уочљив јер се примећује да се школске обавезе након обуке извршавају брже и успешније, деца постају свесна бољих резултата у школи и повећава им се мотивација за даљи рад.
Жеља нам је да стварамо самосвесне и одговорне људе који ће својим понашањем и активношћу бити узор другима.
Више о програму погледајте на сајту www.brainobrainvozdovac.rs