У сваком послу па тако и у учитељском, искуство, смиреност и мудрост долази с годинама радног искуства. Млади учитељи који тек започињу своју каријеру у васпитно-образовном систему често се сусрећу с почетничким проблемима и тешкоћама попут пребрзог сагоревања жеље за успехом и резултатима. Бројни су фактори који просветне раднике доводе до стреса, засићења, губитка стрпљења и креативности. Млади учитељи се често превише емотивно везују за своје ученике, неискусни да би знали где и када треба подвући границу.
Нудимо вам неке од савета и стратегија које ће младим учитељима увелико олакшати почетак каријере у образовању и свакодневном раду с децом.
Учитељи не би смели да имају „лош дан“
Без обзира на приватне проблеме или проблеме с којима се сусрећу у учионици и на радном месту, учитељи немају право на „лош дан“. Барем не на начин на који би можда хтели да га изразе јер код деце такав став и понашање једноставно нису могући. Ученици рефлектују понашање својих учитеља, упијају њихову енергију и ако осете да је њихов учитељ нервозан, нерасположен или љут, убрзо ће читав разред попримити такво (или неко друго неприхватљиво) понашање. Иако је понекада врло тешко и исцрпљујуће задржати позитиван и оптимистичан став, он је неопходан за добробит ученика и заједнички рад у учионици.
Тражење савета није знак слабости
Учитељи које прати дугогодишње искуство у образовању и васпитању деце најбољи су саветници млађим колегама. Њима се увек вреди обратити за савет или подршку пре него што се предузму самостални кораци у решавању проблема. Иако је почетак каријере обликован жељом за самодоказивањем и што већом самосталношћу, тражење помоћи и савета никада није знак слабости. Управо такав приступ решавању проблема може спречити ескалацију ситуације у којој се млади учитељ налази, без обзира на то да ли се ради о проблематичном ученику, наставним методама или успостављању реципрочне комуникације у учионици. Наставници с више година радног искуства често су одлични ментори и сарадници.
Припреме, припреме и опет припреме
Учитељи читав свој радни век проводе у припремама. Припремање за час као и само учење никада се не завршава. Ниједна генерација није иста. Сваки разред на свој начин је јединствен и непоновљив и то је један од кључних разлога зашто су припреме за наставу битне.
ндивидуални приступ сваком разреду, а и ученику захтева темељне свакодневне припреме, пажљиво проматрање и процењивање шта се од наставних јединица и метода може постићи и хоће ли на крају васпитно-образовни исходи бити задовољавајући. Младим учитељима на почетку каријере потребно је одређено време у којем ће савладати вештине предавања, али припреме за сваки час су неизбежне.
Преузимање контроле над ситуацијом
Учитељи немају право на лош дан, али ученици, поготово они млађи који су тек у фази када уче да контролишу своје расположење и понашање у учионици лакше ће пасти под утицај колективног понашања целог разреда.
Понекада ће у питању бити искључиво појединци, али биће дана када ће учитељ имати осећај да се читав разред „уротио“ против њега. Провокације, нетипично понашање, непоштовање, непристојно одговарање итд. само су неки од могућих сценарија када наставни план не иде у смеру који је наставник замислио.
Управо у таквим ситуацијама гради се самоконтрола према нетипичном понашању, смиреност и прилагодљивост ситуацији. Јер, управо је наставник тај који мора да преузме контролу над ситуацијом и сачува стрпљење.
Препоручљиво је добро искористити паузе између часова јер само пет минута у миру и тишини може квалитетно и благотворно да допринесе смирености учитеља.
Аутор: Дора Јелатовић
Извор: skole.hr