У школама, према процени синдиката, на одређено је запослено 16.000 просветних радника. Многи од ових наставника годинама не успевају да заснују стални радни однос, закон им даје веома мала права, а дискреционо право директора је да их отпусти на крају школске године и без образложења запосли неког другог. Управо то се овог септембра догодило Афродити Илић, наставници енглеског у ОШ “Бранко Радичевић” у Ченти.
Прошле године радила је са 97 одсто фонда, да би од ове године остала без готово две трећине часова. Директор је, опет на одређено, примио другу наставницу, која, тврде у овом колективу, путује чак из Београда и за то добија путне трошкове.
Афродита Илић за “Новости” је објаснила да је на почетку школске године добила чак и разредно старешинство у старијим разредима, а онда јој је две недеље касније одузето право и да им предаје. Остали су јој само часови у нижим разредима:
– У почетку ме је директор Златко Булић убеђивао да је нова наставница са листе технолошких вишкова, али је потом признао да је и она примљена на одређено. Рекао је да ју је довео, јер му је тако наређено.
У колективу ове школе кажу да фонд часова на који је доведена нова наставница у старту није ни оглашен као слободан, да би се за њега неко пријавио. То је урађено накнадно, али се нико још није интересовао за рад у овој школи. Случај је, кажу, пријављен инспекцији, Школској управи Зрењанин и Министарству просвете, али још нема никаквог обрта нити епилога.
– Закон заиста оставља директору дискреционо право када је реч о запосленима на одређено време. Ако је колегиници истекао уговор, он је имао право да, без много образложења, ангажује другог радника – објашњава Јовић. – Али ту постоји ипак и други аспект, а то је мишљење родитеља, колектива и ученика, што такође треба уважавати. Ако наставница има готово једногласну подршку свих њих и ако објективно нема пропуста у раду, поштено би било да остане да ради. Не може министарство у исто време да говори да ће се више уважавати суд родитеља, да ће они оцењивати рад школе, а онда када у једном случају имају недвосмислен став родитеља, тако грубо да га игноришу.
Директор Булић је за “Новости” своју одлуку образложио као дискреционо право.
– Закон каже да је дискреционо право директора да попуњава радна места, али то право мора да се користи за добробит деце и колектива, што овде није случај – каже Владана Михаиловић, наставница биологије и бивша директорка школе. – Наставница Афродита је изузетан педагог и неко ко је часове енглеског језика унапредио. Зато и није чудо да има толику подршку родитеља и својих колега. Она је, такође, омиљена наставница ђацима. Није постојао ниједан разлог да остане без часова и у вишим разредима.
Према речима наше саговорнице, директор је своју “дискрециону” одлуку у колективу објашњавао притисцима из Министарства просвете.
Извор: Новости
Čuj „naređeno mu“,ovo mi je već poznato.Svi oni (direktori) su pod raznoraznim pritiscima…..moraju ….naređeno im….LJudi, ovo je strašno.Direktori sitne odeljenja,(po 13…14 učenika u odeljenju),Zapošljavju te koje moraju, a onda cemo mi stariji da strepimo da ne budemo tehnol.viškovi jer smo nezaštićeni.
Mozda ce vam moj slucaj nesto znaciti.Godinama sam radila na zamenama koleginica na trudnickom bolovanju,u jednoj skoli cak 9 godina,dok su u medjuvremenu zaposleni drugi pod izgovorom direktora da je tako morala,od pritisaka ne zma sta da radi,ja sam naravno zavrsila na birou i od februara nigde ne radim.Imam 45 god. Dvoje dece me pitaju sta dalje,nemam odgovor ni nacin da dodj do posla,kako mi je samo ja znam.Mladji dolaze do posla,a ja sam verovatno vec stara.Sve je u rukama direktora,nazalost.Suvisno je da dalje pisem,molila bih da se uvede neki red. Tesko,a vreme prolazi,kako da izdrzavam dvoje dece i sta da im kazem kada im je sve jasno.Pozdrav.
Ја сам директор и нажалост морам да потврдим да је тренутно стање такво да директори имају велике притиске од стране људи на власт. Нарочито ако су им ти исти помогли да дођу на то место. Верујте, за кратко време ће бити све мање оних који ће желети да буду директори. Овакво мешање политике заиста се не памти. У школе под притиском улазе као педавачи они који су у своје време једва завршили основне школе.