У 512 основних и средњих школа, од укупно 736 чланица Уније синдиката просветних радника Србије, данас је одржан штрајк упозорења.
Штрајк упозорења у школама
Протест су подржали и запослени у 437 образовних установа коју су чланови Синдиката образовања Србије (од 672 школе), као и просветари у 278 школа (од око 600), учлањени у Синдикат радника у просвети Србије.
Ово су подаци синдиката за преподневну смену, док у Министарству просвете кажу да је у штрајку упозорења учествовало 133 средње и 312 основних школа, што је петина од укупног броја образовних установа у Србији. На овако драстичну разлику у подацима не утиче само то што једни покушавају да повећају, а други да умање број школа у штрајку већ и што у неким образовним установама постоје два или чак три синдиката, па је свако бројао своје чланство.
Прочитајте и Ministar prosvete: Zahtev prosvetnih radnika sada nije opravdan
Данашњим протестом просветари су обележили две године од почетка највећег штрајка у историји српског образовања. Он је завршен потписивањем споразумом са владом, а који до данас није испуњен, што је један од кључних штрајкачких захтева.
Јасна Јанковић, председница Уније, рекла је на конференцији за новинаре да је најбољи одзив забележен у њиховим најјачим синдикалним упориштима. Скраћене часове су држали наставници из 39 крушевачких школа, 27 у Крагујевцу, 24 у Чачку, 26 у Нишу, 25 у Краљеву, 10 у Бачкој Паланци, док је у Београду штрајк подржало 38 школа, од 80 колико их је у Унији. Нешто бољи одзив београдских просветара био је међу чланицама Синдиката радника у просвети Србије, па првог часа није било у 120 образовних установа у престоници.
Прочитајте и Šarčević: U postupak spoljašnjeg vrednovanja uvodimo predmetni nadzor
Шта даље питање је на које синдикални лидери не дају одговор. Јасна Јанковић каже да чекају позив власти на преговоре, а уколико изостане, наредни корак ће бити окупљање просветара испред Министарства просвете и шетња до зграде Владе Србије, уз захтев да њихове представнике приме на разговор. Коментаришући позив Томислава Живановића, лидера ГСПРС “Независност” на јединствен наступ свих синдиката образовања, Јанковићева је рекла да јесте за јединство, али да не зна шта би рекла “о синдикату који увек први потпише неки документ са владом.” Она је поновила да просветни радници нису задовољни најављеним повећањем плата од шест одсто, да траже повишицу од 12 одсто, као и испуњавање свих тачака раније потписаног споразума. Јанковићева је подсетила да су још 26. септембра упутили захтев министру просвете да их прими, али да их нико из власти није звао. Председница Уније похвалила је министра просвете Младена Шарчевића, који је рекао да би требало утврдити репрезентативност синдиката образовања.
А министар Шарчевић данас је обишао неколико школа у Чачку. Он је најавио увођење предметног надозора у поступак спољашњег вредновања рада школа, што је био један од захтева дела просветних радника из тог града, који су одбијали екстерну евалуацију.
Повишица
Према писању медија, запослени у основним и средњим школама и домовима ученика требало би да добију повишицу од 6,5 одсто, пет одсто следи истраживачима, а три одсто високом образовању и студентском стандарду. По свој прилици радници у предшколским установама ће бити заобиђени, а такве најаве већ стижу из Војводине. Зараде запослених у предшколству се не исплаћују из републичког већ из буџета локалних самоуправа.
Пише: В. А.
Извор. Данас