Крајем 2012. године усвојене су измене Закона о буџетском систему којим је уведена забрана запошљавања у јавном сектору. На почетку је предвиђено да поменута забрана траје две године, али је ипак дошло до њеног продужавања.
Овакво решење, иако неправедно према многима, ипак је исправило огромне грешке које су чињене у претходном периоду, изазване неконтролисаним запошљавањем. У образовни систем и школе су улазили људи са мањим процентом радног ангажовања. За њих су такође плаћани порези и доприноси до износа минималне загарантоване зараде, иако је њихово радно ангажовање често било значајно мање.
Унија синдиката просветних радника Србије је на ову чињеницу упозоравала и много раније, чак и пре настанка једниственог информационог система у просвети, названог „Доситеј“. Нашу тврдњу, да у образовном систему има више од 20 хиљада колегиница и колега који раде са непуним радним временом, потврдили су већ први подаци. Износили смо такође, да би њиховим пуним радним ангажовањем, у систему дошло до уштеде која би била исказана у милијардама динара.
Све се ово и потврдили подаци из „Доситеја“. Тако је постало транспарентно оно што се годинама прикривало.
Након формирања Централне радне групе за праћење ангажовања запослених у школама, као и радних подгрупа при школским управама, за две године њиховог рада, дошло је до око 12 хиљада преузимања радника за чијим радом је делимично или у потпуности престала потреба као и радника са непуном нормом. Поред одређених слабости и недостатака, отпора и опструкције на коју смо наилазили од стране појединих директора, остварене су огромне новчане уштеде.
На основу података до којих је дошла Унија, а које су се до сада показале тачним, реч је о 2 милијарде динара. До ове уштеде је, слободно можемо рећи, дошло захваљујући раду Централне радне групе и радних подгрупа за праћење ангажовања запослених у школама.
Но ипак, и поред збрињавања великог броја радника за чијим радом је делимично или у потпуности престала потреба, као и радника који су радили са непуном нормом, у образовном систему је остао велики број наших колегиница и колега који и даље раде на одређено време и за које није било замене на листама технолошких вишкова. Неки од њих раде у школама по 10 и више година.
Унија синдиката просветних радника Србије не би желела да они представљају једине жртве настале као нужност сређивања образовног система. Према многима од њих је учињена вишеструка неправда. Ваљали су када је требало радити на заменама, међутим, када су расписивани конкурси на неодређено време, кандидати са другачијим референцама су избијали у први план. На овај начин отворено указујемо да су вечито запослени на одређено време често били и жртве корупције приликом запошљавања. Без икакве претензије да преузмемо или водимо кадровску политику по школама, истичемо да нам је стало да се ова неправда, исправи.
Више није тајна да нам недостају наставници математике, информатике, физике, па чак и они, иако су дефицитарног занимања, годинама раде на одређено време. Оваквим платама егзистенција је свима угрожена, а онима који имају нерешене статусе живот се заиста претвара у неизвестан низ дана од августа једне, до августа следеће школске године.
Да би се решавању овог проблема приступило на одговарајући начин, неопходно је обавити одговарајуће припреме за то. Поред дозволе за расписивањем конкурса што свакако представља condicio sine qua non, неопходно је да се у одобравање самих конкурса поново укључе, како Централна радна група, тако и радне подгрупе при школским управама за праћење ангажовања запослених у школама. Неконтролисано расписивање конкурса, брзо би нас довело поново у ситуацију у каквој смо били. Нема никакве сумње да би поједини злонамерни директори, па чак и руководиоци школских управа, под притиском странака и локалних самоуправа, веома брзо претворили наставничка већа у своје сигурне „гласачке машинерије“, а своје деловање и рад томе прилагодили.
Пре него што би се дозволило расписивање конкурса на неодређено време, неопходно је учинити одређене кораке и користимо прилику да их и предложимо:
Најпре би требало уважити допринос који су Централна радна група као и подгрупе при школским управама за праћење ангажовања запослених у школама дале приликом сређивања система. Потврђено је у пракси да је реч о људима који добро познају систем и да су потпуно дорасли задатку. Да би се њихов рад додатно унапредио, неопходно им је обезбедити потпуни увид у јединствени информациони систем у просвети „Доситеј“. Радне подгрупе на терену морају имати одговарајуће податке о броју и структури запослених, тенденцијама раста или пада броја ученика, броју одељења, како би на основу анализе података могли да процене оправданост расписивања конкурса на неодређено време у школама.
Убеђени смо, да образовни систем у средњим и основним школама у Републици Србији, само под тим условима може остати стабилан и да неће бити оптерећен новим технолошким вишковима.
Такође смо мишљења, да овакав приступ нипошто није у супротности са Уставом и законима Републике Србије и не би задирао у аутономију установа, а самом образовном систему би донео огромне уштеде.
Поред уношења неопходне стабилности, била би обезбеђена и максимална упосленост људи, као и значајно мањи број оних колега које би биле ангажоване на одређено време.
То би био и почетак онога за шта се Унија СПРС бори од свог оснивања, озбиљног рада на квалитету образовања.
Овај допис, шаљемо потврђујући дугогодишњу приврженост изградњи и унапређењу стабилног образовног система у Републици Србији.
Милан Јевтић, руководилац Ресора за образовни систем Уније СПРС