Нови наставни план и програм за пети разред, чији је предлог припремио Завод за унапређивање образовања и васпитања, не представља додатно оптерећење за ученике већ растерећење.
Од петог разреда предвиђено је увођење само једног новог предмета – информатике и рачунарства, о чему је Данас први писао. Поједини медији објавили су да ће ученици петог разреда од идуће школске године имати три нова предмета, што Министарство просвете демантује.
Како је наш лист већ известио, два постојећа предмета ће променити име, уз мање измене у програмима: техничко и информатичко образовање убудуће требало да се зове техника и технологија, а из њега ће бити избачени информатички садржаји, док ће физичко постати физичко и здравствено васпитање, с обзиром да ће у њега бити „уграђене“ теме о утицају физичког вежбања на здравље и развијање здравих животних навика код ученика.
Предлог новог наставног плана предвиђа да ђаци у петом разреду имају 24 часа обавезних предмета: пет часова српског језика, четири математике, по два страног језика, ликовног, музичког, физичког, биологије и технике и технологије, а по један историје, географије и информатике и рачунарства. Постојећи обавезни изборни предмети други страни језик и грађанско васпитање и веронаука у новом плану имају статус изборних, али је задржано правило да су обавезни за сваког ђака.
У предлогу новог наставног плана садашњи трећи час физичког васпитања – изабрани спорт се не налази у табели обавезних предмета. Уместо њега се уводи 1,5 час недељно обавезних ваннаставних физичких активности, којима „припада“ 54 часа на годишњем нивоу. Те активности ће дакле бити обавезне за све ученике, а школама је остављена могућност да своји школским програмом и годишњим планом рада дефинишу на који начин ће се реализовати. То може да буде један час недељно, плус још један сваке друге недеље или плус два часа месечно (ако се поменутих пола часа рачуна кумулативно). У групи обавезних ваннаставних активности је и час одељенског старешине, који се одржава једном недељно.
Предложени наставни план за пети разред разликује се од актуелног и по томе што су избачени изборни предмети шах, свакодневни живот у прошлости, цртање, сликање, вајање, хор и оркестар… Задржан је само матерњи језик са елементима националне културе, који ученик припадник националне мањине који слуша наставу на српском може да изабере, али није у обавези.
Поменуте изборне предмете школе ће убудуће понудити као слободне активности, што практично значи да ће их ученици бирати ако желе. За њих је предвиђено између 36 и 72 часова годишње, односно у просеку један до два часа недељно, с тим што школе имају слободу да планирају њихову реализацију у складу са својим потребама и могућностима.
Управо ова новина отворила је питање да ли ће наставници који сада предају изборне предмете остати без фонда часова, али надлежни из Министарства просвете уверавају да се то неће десити.
У Заводу за унапређивање образовања и васпитања подсећају да су слободне активности и сада предвиђене школским програмом, који је шири документ од наставног плана и програма, те да ангажовање наставника у тим активностима улази у 40-часовну радну недељу, а не само број часова непосредног рада са ученицима. Постојећи правилник о педагошкој норми наставника датира још з 90-их година, а изменама тог документа који доноси Министарство просвете могуће је решити све недоумице, наводе за Данас у Заводу. Указују и да садржаји предмета, њихов дефинисани број часова (недељни и годишњи) и начин реализације наставе мора бити у складу са потребама ученика, а не сваког стручног друштва појединачно. Министар просвете Младен Шарчевић више пута је говорио да ће „ускоро отворити непопуларну тему 40-часовне радне недеље“, управо због садашње праксе по школама да многи наставници радни дан завршавају када испуне норму из распореда часова.
Промене неспорне од 1. септембра
Чланови Националног просветног савета ће се о предлогу новог плана и програма за пети разред изјашњавати 11. априла, с обзиром да је доношење тих докумената у њиховој надлежности. Ако предлог не добије зелено светло, министар просвете Младен Шарчевић је најавио да ће искористити законско право и сам их усвојити, како би промене стартовале од 1. септембра. Ђаци који су сада пети, шести и седми разред завршавају школовање по садашњем програму.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас
Nije problem ispuniti 40 sati u školi sa kojekakvim aktivnostima, pošto svima to bode oči, ali neka mi niko ne pominje pisanje i pripremanje i ocenjivanje kod kuće. Ni pet minuta. Za koje pare?
Nije lepo što ministar, koji je dugo radio u nastavi, kaže da „mnogi nastavnici završavaju radni dan kada ispune normu iz rasporeda časova“. Neki to sigurno rade. Ali većina nas nastavlja svoj radni dan kod kuće i to radeći sledeće: pripremajući se za nastavu za sutrašnji dan, pregledajući kontrolne i pismene zadatke, baveći se administracijom, vodeći učenike na sistematske preglede…
I da se razumemo:meni nikako ne bi smetalo kada bih veliki deo tih poslova mogla da obavljam u školi, koja je najbolje mesto za to. Ali kako? Radim u velikoj gradskoj školi u kojoj se nastava odvija u dve smene. Kada završimo sa nastavom pre podne, u naše učionice odmah nakon 10 minuta ulazi sledeća smena. Zbornica se puni nastavnicima koji dolaze na nastavu. Mi fizičko nemamo prostor u kome možemo da boravimo (mislim na nastavnike iz obe smene) a kamoli da se pripremamo za sutra. To da nemamo tehničkih uslova ne treba ni spominjati. Svi mi kod kuće koristimo svoje računare i štampače za potrebe nastave i škole.
Ne znam kakve promene ministar ima u vidu kada najavljuje otvaranje ove „nepopularne“ teme, ali ja jednostavno ne vidim fizički izvodljivo rešenje.
Kupujem flomastere,hamer papir,lepilo…Plaćam štampanje listića.Krečim učionicu sa roditeljima,šijemo zavese,krojimo panoe.Nosim sopstveni laptop u školu.Do pre dve godine i cd plejer.Nosim sintisajzer za časove muzičke kulture.Često me kreativnost u nastavi mnogo košta pa se pitam „Ko je ovde lud?“Neko reče;“Prosvetni radnik je onaj što krade stvari iz svoje kuće i nosi ih na posao“
Ministar će sam da usvoji novi Nastavni plan i program. Pa, čemu onda služi NPS i ostali zavodi?! 40-časovna radna nedelja jeste trn u oku onima koji ne znaju koje su nam sve obaveze. Redovna nastava, dopunska,dodatna, sekcije, odlazak u pozorište, muzeje i sajmove, takmičenja, smotre, bazari, dobra priprema u power point-u nije ispod 3 sata, pa tako za 5,6,7,8 razred za svaku lekciju i sekciju i takmičenje.a, onda roditelji, dolaze kada im padne na pamet, pa pedagoška dokumentacija i ima toga još.Tu je još i godišnji popis (proslavih 10 godina na čelu popisne komisije, naravno bez dinara i bar hvala). zatim završni ispit, priprema dokumentacije o svakom učeniku za ministarstvo i neograničeno dopisivanje sa njima dok se ne završi upis (opet bez dinara) i bilo kakvog slobodnog dana. I tako, sednem i sračunam, te zaključim da imam oko 300 sati prekovremenog, neplaćenog i nenagradjenog dana.
Kada ce se pozabaviti normom matematicara i srbista koji mogu da imaju ili 89% ili 111% u osnovnoj skoli. Naravno preko se ne placa. I kako ce 40 casovnu radnu nedelju organizovati za procentase , jer neki rade u 4-5 skola, a ima i ljudi koji imaju casove u tri skole u istom danu…