Годину дана „Мацутове“ владе обележили су насиље над академском заједницом и освета просветним радницима који су недвосмислено показали да желе да живе у слободном друштву и правно уређеној држави – оцена је Главног одбора Независног синдиката просвених радника Србије (НСПРС) који је заседао 18. априла у Великој Плани.
”Вршиоци дужности директора и привремени органи управљања које је по школама постављало Министарство просвете током претходних годину дана изазвали су више хиљада проблема ученицима, родитељима и наставницима широм Србије. Због тога је посебно забрињавајућа најава министра да следи измена прописа према којој ће већину чланова школских одбора убудуће постављати држава, а не наставничко веће и савет родитеља.” – наведено је у саопштењу Независног синдиката просветних радника.
НСПРС позива Дејана Вука Станковића да, како наводе, престане да замајава јавност темама као што су трајање школског часа, забрана употребе мобилних телефона или додељивање статуса дефицитарних занимања појединим наставничким звањима.
”Те теме су само димне бомбе којима се скреће пажња с чињенице да је највећи проблем образовања у Србији ауторитарна власт која не бира средства да запослене у школама претвори у своје беспоговорне поданике.” – додају из овог синдиката.
Такође, НСПРС упутио је и захтев министарству за хитно расписивање конкурса за пријем наставника и других радника у школама на неодређено време на сва систематизована радна места, односно престанак дугогодишње праксе по којој се та места попуњавају уговорима на одређено време.
”НСПРС захтева измену прописа који регулишу одлазак у пензију тако да се наставницима омогући рад до завршетка школске године током које стичу услов за пензионисање.” – још један је од захтева овог синдиката.











Надам се да се министар шали. Верујем да има у плану да да веће надлежности наставничком већу. Што се тиче политичких школских одбора који су већ исполитизовани сматрам да од садашњих девет чланова пет буде из школе наставничког већа, а остала четири члана по два из локалне заједнице и савета родитеља.
U penziju kad napune 65 a decu ce da uce oni koji cekaju na posao a ne babe i dede
U prosvetu se po automatizmu ide u penziju sa napunjenih 65 a za razliku od vas po opštiinama i skupštinama.
Realno koje odluke donosi Školski odbor? On je kobajagi.
Istog sam misljenja
Којештарија (да не напишем нешто теже), као и многе друге министрове медијске „бомбе“.
Министар се бави процедурама и формалним питањима (трајање часова, употреба мобилних телефона …) а суштинска питања склања под тепих.
Нису процедуре неважна питања, али оне се лако оптимизују кад се ствари поставе стабилно и коректно.
Ако држава поставља директоре и ако ће већину школских одбора постављати држава, оправдано је питање шта ће нам онда Школски одбори и заступник чијих интереса ће они бити?
У систему 3 + 3 + 3 они су имали неког смисла, јер су ту онда заступљени интереси и наставника и родитеља и друштвене заједнице.
Овако је то само даља погубна и непотребна централизација.
Нема Станковић овлашћења за суштинске промене у образовању.
А суштинских промена нема без промене положаја образовања у држави и померање просвете са репа у врх друштвених интересовања, јер је то кључно питање развоја Србије у наредним годинама.
Да су огромне паре уложене у Експо и национални стадион биле плански и осмишљено уложене у образовни систем Србије било би сигурно велике користи.
Овако ће милијарде евра отићи у нешто ће после месец дана бити само трошак за одржавање, а модернизација наставног процеса, побољшање квалификационе структуре наставника, подизање нивоа наставе на наставничким факултетима, унапређивање услова рада у школама, материјална и статусна мотивација наставника и мног друга важна питања ће остати по страни као да улагања у просвету нису најздравија национална инвестиција у будућност Србије.