Мајка ученика због чијег понашања родитељи ђака у једном одељењу другог разреда основне школе у Kрагујевцу не доводе децу у школу обратила се медијима.
Он је рекла да су и њено дете и цела породица изложени „несвакидашњем терору и неразумевању наставног особља, стручне педагошке службе, родитеља и вршњака“.
„Незадовољни родитељи писали су прилично увредљиву петицију Центру за социјални рад у Kрагујевцу, који је упознат са целом ситуацијом. Пошто нису били задовољни реакцијом надлежног органа установе социјалне заштите, нову петицију и протест су послали станици Полицијске управе у Kрагујевцу, који су данас позвали родитеље и инклузивно дете од осам година на саслушање. Мало им је било, па су свој бес искалили и преко локалних новина износећи страшне неистине и вређајући људско достојанство детета и родитеље инклузивног детета“, наводи се у обраћању медијима.
Мајка тог дечака наводи да се ради о својеврсном линчу детета и целе породице.
Родитељи ученика одељења II-3 Основне школе „Станислав Сремчевић“ у Kрагујевцу већ три дана не шаљу децу на наставу јер тврде да школа треба да нађе решење за, како сматрају, проблематично понашање ученика тог одељења за којег наводе да физички и вербално малтретира ђаке и учитеља.
Према наводима родитеља, од школе је затражено да хитно реши тај случај вршњачког насиља и пружи гаранције за безбедност њихове деце у школи. У захтеву који је упућен школи не тражи се да „проблематичан“ ученик буде искључен из школе, него да се премести у друго одељење или да се са њим ради у одвојеној просторији.
Родитељ једног ученика II-3 рекао је агенцији Бета да је проблем присутан од почетка школске године, тако што један ученик малтретира остале ђаке у одељењу, шутира их, удара, изражава се вулгарно, вређа ученике, па и по националној основи, црта жене крваве и без главе, као и оружје и ножеве и омета наставу на разне начине.
Мајка тог дечака наводи да је огорчена јер и новинари нису боље истражили цео случај већ праве „медијску хајку“.
„Огорчени смо страшно и увређени са свим овим дешавањима јер нас родитеље нико ништа није питао, нити разговарао са нама, него нам се све ради иза леђа, кукавички“, наводи се у обраћању.
Мајка је навела да се над њеним дететом спроводи вербално и физичко насиље од учитељице, од када је кренуо у школу 2015. године.
„Баш из тог разлога је и пребачен у одељење II-3 у септембру 2016. године. Међутим, након пребацивања тортура над мојим дететом је настављена и поред достављене документације дечијег психијатра да моје дете има хиперкинетички синдром. Они се нису обазирали на ту дијагнозу у школи, ни стручна служба која је тврдила да ми не знамо да он то има и наставили су са истом пресијом и тортуром над мојим дететом које је константно под стресом изазваном свим овим дешавањима. Он је исфрустриран и често плаче на часу јер ни од кога подршку нема, једино од нас родитеља“, навела је мајка.
Она је додала да га је садашњи учитељ понижавао од када је дошао у то одељење и често изазивао негативне реакције код њега када је причао деци да се склањају од њега, да је болестан и да треба да иде у болницу, да не зна ништа и не жели да научи.
„Мом детету се приписују и разне неистине тако да нас, и родитељи и школа и учитељи гурају још дубље. Уместо да радимо заједно на овом проблему, они нас пријављују полицији као криминалце и још износе гнусне лажи о нама родитељима. То је тотална дискриминација са свих страна“, навела је мајка.
О случају овог дечака огласио се и министар просвете Младен Шарчевић. Он је упитао зашто се о томе ћутало годину и по дана, да ли „случај неко прикрива или је тражио јалова решења“. Опширније – ОВДЕ:
Извор: Бета
Inkluzija- ne inkluzija, kako neko ima drskosti da zahtijeva da neduzni ljudi trpe torturu samo zato sto neko ima dijagnozu!? TIpa: ne smijes se braniti, moras ga pustiti da te samara i sutira koliko mu volja, jer on, zaboga, ima dijagnozu i to radi zbog bolesti, a ne iz zle namjere. I treba da imate strpljenja, jer terorise vas samo par mjeseci, a vi vec digli hajku. Zagovornici inkluzije neka ga vode sebi kuci, pa neka njih samara i sutira koliko god mu je to potrebno do izljecenja, a ne da se ‘lijeci’ na tudjoj djeci. Druga djeca nemaju nikakvih ljudskih prava?
U svom poslu cesto se srecem sa decom koja se na neki nacin razlikuju. Zapanjena sam koliko je neznanja i neprofesionalnosti među nastavnim kadrom koji i ne zele da razumeju dete a kamoli da mu prilagode pristup. Za njjih je bavljenje drugacijim detetom nemoguca misija. A sta reci jos kad ucitelj drugu decu kaznjava tako sto sede sa tim detetom. Kako se oseća to dete? Pita li se iko sem roditelja? Svesno ili nesvesno nastavnici doprinose produbljivanju problema, saradnja sa detetom je teza…
Svo nastavno osoblje pod hitno i o svom trosku da zavrsava i studije defektologije.