Majka učenika zbog čijeg ponašanja roditelji đaka u jednom odeljenju drugog razreda osnovne škole u Kragujevcu ne dovode decu u školu obratila se medijima.
On je rekla da su i njeno dete i cela porodica izloženi „nesvakidašnjem teroru i nerazumevanju nastavnog osoblja, stručne pedagoške službe, roditelja i vršnjaka“.
„Nezadovoljni roditelji pisali su prilično uvredljivu peticiju Centru za socijalni rad u Kragujevcu, koji je upoznat sa celom situacijom. Pošto nisu bili zadovoljni reakcijom nadležnog organa ustanove socijalne zaštite, novu peticiju i protest su poslali stanici Policijske uprave u Kragujevcu, koji su danas pozvali roditelje i inkluzivno dete od osam godina na saslušanje. Malo im je bilo, pa su svoj bes iskalili i preko lokalnih novina iznoseći strašne neistine i vređajući ljudsko dostojanstvo deteta i roditelje inkluzivnog deteta“, navodi se u obraćanju medijima.
Majka tog dečaka navodi da se radi o svojevrsnom linču deteta i cele porodice.
Roditelji učenika odeljenja II-3 Osnovne škole „Stanislav Sremčević“ u Kragujevcu već tri dana ne šalju decu na nastavu jer tvrde da škola treba da nađe rešenje za, kako smatraju, problematično ponašanje učenika tog odeljenja za kojeg navode da fizički i verbalno maltretira đake i učitelja.
Prema navodima roditelja, od škole je zatraženo da hitno reši taj slučaj vršnjačkog nasilja i pruži garancije za bezbednost njihove dece u školi. U zahtevu koji je upućen školi ne traži se da „problematičan“ učenik bude isključen iz škole, nego da se premesti u drugo odeljenje ili da se sa njim radi u odvojenoj prostoriji.
Roditelj jednog učenika II-3 rekao je agenciji Beta da je problem prisutan od početka školske godine, tako što jedan učenik maltretira ostale đake u odeljenju, šutira ih, udara, izražava se vulgarno, vređa učenike, pa i po nacionalnoj osnovi, crta žene krvave i bez glave, kao i oružje i noževe i ometa nastavu na razne načine.
Majka tog dečaka navodi da je ogorčena jer i novinari nisu bolje istražili ceo slučaj već prave „medijsku hajku“.
„Ogorčeni smo strašno i uvređeni sa svim ovim dešavanjima jer nas roditelje niko ništa nije pitao, niti razgovarao sa nama, nego nam se sve radi iza leđa, kukavički“, navodi se u obraćanju.
Majka je navela da se nad njenim detetom sprovodi verbalno i fizičko nasilje od učiteljice, od kada je krenuo u školu 2015. godine.
„Baš iz tog razloga je i prebačen u odeljenje II-3 u septembru 2016. godine. Međutim, nakon prebacivanja tortura nad mojim detetom je nastavljena i pored dostavljene dokumentacije dečijeg psihijatra da moje dete ima hiperkinetički sindrom. Oni se nisu obazirali na tu dijagnozu u školi, ni stručna služba koja je tvrdila da mi ne znamo da on to ima i nastavili su sa istom presijom i torturom nad mojim detetom koje je konstantno pod stresom izazvanom svim ovim dešavanjima. On je isfrustriran i često plače na času jer ni od koga podršku nema, jedino od nas roditelja“, navela je majka.
Ona je dodala da ga je sadašnji učitelj ponižavao od kada je došao u to odeljenje i često izazivao negativne reakcije kod njega kada je pričao deci da se sklanjaju od njega, da je bolestan i da treba da ide u bolnicu, da ne zna ništa i ne želi da nauči.
„Mom detetu se pripisuju i razne neistine tako da nas, i roditelji i škola i učitelji guraju još dublje. Umesto da radimo zajedno na ovom problemu, oni nas prijavljuju policiji kao kriminalce i još iznose gnusne laži o nama roditeljima. To je totalna diskriminacija sa svih strana“, navela je majka.
O slučaju ovog dečaka oglasio se i ministar prosvete Mladen Šarčević. On je upitao zašto se o tome ćutalo godinu i po dana, da li „slučaj neko prikriva ili je tražio jalova rešenja“. Opširnije – OVDE:
Izvor: Beta
Inkluzija- ne inkluzija, kako neko ima drskosti da zahtijeva da neduzni ljudi trpe torturu samo zato sto neko ima dijagnozu!? TIpa: ne smijes se braniti, moras ga pustiti da te samara i sutira koliko mu volja, jer on, zaboga, ima dijagnozu i to radi zbog bolesti, a ne iz zle namjere. I treba da imate strpljenja, jer terorise vas samo par mjeseci, a vi vec digli hajku. Zagovornici inkluzije neka ga vode sebi kuci, pa neka njih samara i sutira koliko god mu je to potrebno do izljecenja, a ne da se ‘lijeci’ na tudjoj djeci. Druga djeca nemaju nikakvih ljudskih prava?
U svom poslu cesto se srecem sa decom koja se na neki nacin razlikuju. Zapanjena sam koliko je neznanja i neprofesionalnosti među nastavnim kadrom koji i ne zele da razumeju dete a kamoli da mu prilagode pristup. Za njjih je bavljenje drugacijim detetom nemoguca misija. A sta reci jos kad ucitelj drugu decu kaznjava tako sto sede sa tim detetom. Kako se oseća to dete? Pita li se iko sem roditelja? Svesno ili nesvesno nastavnici doprinose produbljivanju problema, saradnja sa detetom je teza…
Svo nastavno osoblje pod hitno i o svom trosku da zavrsava i studije defektologije.