Као мајка двоје деце осећам се страшно револтирано и љутито, ма колико да се трудим да то не покажем. Питам се да ли сам у праву са својим ставовима и принципима или просто не могу да прихватим накарадне западне трендове који нам се на силу гурају под нос?
Ћерка завршава осми разред, Вуковац, и остало је свега још неколико дана школе. Уместо да јојсада буде најлепше, она сваки дан долази нерасположена и нервозна. Повод:мала матура. Многи ће рећи: ”Па добро, шта је ту проблем?” Е, па за мене јесте проблем и то велики да деца од 14-15 година славе матуру у ресторанима,на сплавовима, дискотекама, у касне сате, дотерани “у тренду” са блесавим западом, у хаљинама и на штиклама, које да будемо искрени никада пре тога нису ни обуле. Да не причам о шминкању и фризурама. Нико не може да ме убеди да је исправно да од детета које има 14-15 година насилно правим девојку од двадесет?!? Шта је ту нормално? И шта ће они у ресторану у касним сатима?!?
Како то да школа није лепо могла да организује у својим просторијама завршетак осмогодишњег школовања и прославу? Како то да се одлични ђаци не хвале и не истичу јавно? За Бога милога, не смеју да одударају! Чему води укидање бодова са такмичења? Хоће ли их то мотивисати да се боре за бољу Србију, када им се утискује у главу да је најбоље да буду осредњи, без обзира на капацитете и вољу?
Сагледавајући све питам и себе и вас: ”Чему треба да се надамо ако не улажемо у највеће богатство-нашу децу? Шта да очекујемо од њих, када их систем школовања гуши, деморалише и спутава?” Изгледа, да је на родитељима све, па и то колико знања и са коликом жељом ће да уче.
Наша деца су јако интелигентна и способна да упију много, много више него што им се даје. Попут сунђера, упијају све информације, али какву ће класификацију извршити у својим лепим, малим главицама-то је на родитељима. То школе више није брига. Колико знам школа је по закону ВАСПИТНО -ОБРАЗОВНА установа, само што се ово васпитно изгубило и нестало, а образовно затире. Мени, живота ми мога, школа више личи на туристичко модну установу, јер се више времена посвећује разговору о екскурзијама, а у “мом” случају малој матури.
Оно што је поражавајуће је да наставни кадар (част изузецима) врши страховит притисак на дете које се изјасни да неће на прославу матуре. Забога, па то дете се издаваја, није члан колектива, како то може, оно МОРА да иде?!? Ма, немој! Господа наставници би требало мало више да воде рачуна да ли заиста испред себе имају сложно оделење или групице ђака, које се и не друже међусобно, иако су у школи по 6-7 сати дневно? Чија је то грешка да међу њима није слога и да нема другарства? Издвајају се по статусу, ко носи маркирану гардеробу или не знам ни сама по чему? Прећутно су гледали у децу док су полако одрастала не чинећи ништа да до тога не дође, а сада када је крај осмогодишњег школовања- “није члан колектива”.
Основна школа је обавезна, али прослава мале матуре у ресторану није. И не знам коме је то уопште пало на памет. Ама и ми смо завршавали школе и основне и средње и факултете, али смо се понашали у складу са нашим годинама.
И кажите ми сад отворено ко је у праву? Да ли тренд школа да прослављају малу матуру за осмаке у ресторанима, на сплавовима или ја, мајка, чије је дете још право дете, које се још увек игра жмурке са другарима и ужива у чарима својих 14,5 година, Вуковац, са мноштвом диплома, које нико не признаје, са својом самосталном књигом (коју та школа никада није промовисала) и не иде на „прославу мале матуре“?
Ко је овде луд?!
Српска књижевница Гордана Павловић
Извор: Васељенска